Учитељ

плексном гледишту, као што је то учинио већ раније Д-р Хмеларж у Моравској.

Што је чехословачка психолошка мисао тако многострана и разнолика имају добрим .делом заслуга и чехословачки педагози, а од њих на првоме месту вођа чехословачког покрета за школску реформу Д-р Вацлав Пржихода (Масја Рићода). Приликом својих студија у Сједињеним Америчким Државама упознао се он са америчким школством које му је импоновало својим рационализмом. Исто тако се том приликом добро упознао и са психолошким правцем на коме се заснива целокупна америчка педагошка теорија, са бихевиоризмом. Бихевиоризам је постао врло близак и иначе већ рационалистичком духу Пржиходином. Из бихевиористичке психологије привукло га је нарочито гледиште Торндајково (Тћогпа!ке), који за разлику од атомистичког и материјалног гледишта Уотснова (У/абоп) наглашава функционално гледиште, Бихевиоризам је тако исто придобио и доцента Д-ра Станислава Велинског (Мећпзку), док је проф. Д-р Јан Ухер заузео према њему критичко становиште замерајући му механичност, што је такође изразио у својој ефектној књизи „Хакјаду атепске мусћому“" (Основе америчког васпитања), 1930 године.

Али некоји чехословачки школски и педагошки радници брзо су осетили да у америчком школству има много здравих мисли и почели се окупљати око Д-ра Пржиходе, који је у међувремену написао програмско дело „ВастопаПасе кој!" („Рационализација школства"). У томе делу предлагао је значајне реформе у чехословачком школству и оно је постало основом реформног школског покрета у ЧСР, који се од незнатних почетака разрастао данас у велики покрет. У почетку се противу тог реформног покрета почело јављати ту и тамо негодовање које је доцније прешло у отворену борбу. Пошто је његова најслабија страна била у томе што се заснивао на бихевиористичкој психологији, коју су почели критиковати и другде у Европи, сконцентрисала се критика углавном на психолошку страну реформног покрета и читава борба око школске реформе у ЧСР, која је била врло драматичка и достигла кулминацију 1931 године, одигравала се већином на психолошкој платформи. То је, разуме се, много допринело томе

да је данас најшира чехословачка педагошка јавност врло добро инфор- |

мисана о савременим психолошким проблемима. Нарочито оштра борба водила се око неких конкретних мера које су собом доносили Пржиходини реформни предлози, и то нарочито око проблема школског мерења („наставних“ тестова у школи) и око глобалне методе почетног читања. У току тих борби, нарочито у току борби вођених око глобалног гледишта у почетном читању, допуњавао је Д-р Пржихода своју првобитну торндајковску концепцију педагошке психологије новим гледиштима комплексне психологије, док је на крају није усвојио у целини, а са њиме и цео покрет за школску реформу у ЧСР.

РТ