Учитељ

задатак, ако може поновљено да се прикаже не само у току једног наставног часа, него и после извесног времена на пр. приликом понављања градива. Показало се и да неки филмови изискују усмено учитељево објашњење, нарочито страни филмова. При поновном приказиваљу таквих филмова могу место учитеља да говоре ученици сами, како не би остали само пасивни гледаоци.

Једном речју: искуства са филмом показала су да је он важно наставно и васпитно средство, нарочито онда ако је са планом конципован према наставном протраму и ако га учитељ може стално имати при руци. То значи да се мора приказивати директно на часу дотичног предмета и то баш у оном моменту и колико пута то изискује наставни рад.

Искуства учињена са филмом у злинској огледној школи нису измакла пажњи осталих школа које су тражиле да се школски филм заведе у све школе. Зато: су чланови злинског одбора за школски филм држали у разним местима предавања о своме раду, приређивали курсеве о школској кинематографији и почели издавати часопис „Објектив“ који је доносио потребне информације и упутства. Школе су почеле наручивати пројекционе апарате, али бржем развоју школске кинематографије много је сметало, што није било довољно подесних школских филмова. Истина у ЧСР је основано неколико завода за позајмљивање уских филмова на комерцијалној бази у чијим списковима је било такође неколико филмова који би се могли употргбити у школи, али таксе за позајмицу филма су врло високе, а није се готово могло ни мислити да школа купи неки филм. Да би се школски филм могао испробати на разним типовима школа и у различитој околини било је потребно да се школска кинематографија заведе у што већем броју школа и да се цена филмовима снизи на минимум. Зато је злински одбор за школску кинематографију одлучио да свој архив школских филмова стави бесплатно на диспозицију свима школама које би хтеле да сарађују у извођењу огледа о вредности и значају школског филма за чехословачке школе.

Резултат беше неочекиван. Мако је одбор имао само 80 филмова у по једној копији, ипак је током једне године број позајмљених филмова достигао 2495. Али ни та цифра није тако одлучујућа, јер би била много већа да је одбор имао више филмова, односно по више копија једног филма. Овако је могао да задовољи само мали део интересената. При спровођењу ове акције дошло се до интересантног искуства: највеће интересовање за школски филм показали су у ЧСР управо најсиромашнији срезови и најсиромашније школе. Ту појаву. можемо лако објаснити, а она нам у исто време може да послужи и као путоказ за даљи развој чехословачке школске кинематографије. Наиме баш у најмањим и најсиромашнијим школама, које готово и немају никаквих наставних средстава, постаје школски филм универза--