Учитељ

36: плина ан нШина

жити као средство за утврђивање погрешака. Радови које наставник не проверава губе у очима ђака сваки смисао и деца престају да их раде. Имајући то у виду, наставник не сме пропустити ниједан задатак, а да га пажљиво не прегледа. Редовно прегледајући и проучавајући задатке, школске и домаће, он је у могућности да проналази погрешке које се сусрећу и да их дели на типичне и случајне, на заједничке целом разреду и својствене појединим ученицима.

У условима рада с два разреда самостални домаћи рад деце добија нарочито велику важност. Правилно организован рад код куће помаже да се дечја знања утврде и тиме олакшава да се што боље организује самосталан рад на часу. Дечји рад код куће често чини нераздвојан део доцнијег самосталног рада у разреду, нарочито кад се тај рад састоји у понављању градива које је неопходно за упознавање деце са извесним новим питањем на претстојећем часу На пример, приступајући учењу множења вишецифрених бројева с двоцифреним. Да би се уштедело време на часу, деца могу све оно што служи као основа за ново градиво, а пређено је раније, урадити код куће и учитељ при прегледу домаћег "рада прећи на објашњење новог градива. Задаци за самосталан рад врло су важан моменат у раду. У пракси већине школа са два разреда често се недовољно цени важност домаћих задатака за општи успех у раду, за дизање квалитета рада, повећавање знања и стицање нових навика. Зато нису ретки случајеви да учитељи не посвећују никакву пажњу или се крајње немарно односе према домаћим задацима и његовом прегледању у разреду. Нарочито се често сусрећу случајеви да учитељи површно врше избор градива за домаће радове и не воде рачуна о њиховом обиму. Врло је раширена појава у школама да се дају задаци који нису одмерени према дечјим снагама. А позната је ствар да претерано задавање навикава ученика на неуредност, не развија у ученика одговорност за што бољи квалитет рада. Зато је при задавању домаћих задатака потребно држати се норме да задаци одговарају снагама свих ученика. Исто тако потребно је диференцирати задатке по времену: у почетку школске године, кад су деца преко лета заборавила доста од пређеног градива, задавати мање. То исто важи и после распуста, кад се деца тек почињу да враћају редовном раду.

При објашњавању новог градива не давати више задатака него што је потребно да би ученици савладали процес, јер тада они савлађују две тешкоће — схватају суштину и истичу навику да раде. На пример, учитељ објашњава множење троцифреног броја троцифреним бројем. Под његовим руководством у разреду је решено четири пет таквих примера. Деца су схватила процес множења. Да би се то утврдило потребно је задати им да код куће израде исте

|