Учитељ

у смислу „веленационалности“ јер словенаштво није такво. По њима такође није жучна иронија, већ права педагошка истина оно што песник тврди у епиграму: »Bahači čvetero boli množih Slave rodov«:

Чех, Пољак и Илир, Рус свој изобразити језик, само њихов моћни род има право; Бели Хрват не, Русин не, Словак не, са Словенцима ни други, њима остаје да са псима Славе лају, шапе да лижу.

Ипак покушајмо помислити да садржина педагошким проблемима проистиче из укупног или колективног живота, а облик за решавање тих проблема стварају звани (а некад и незвани) појединци из овога или онога колектива. „Јер васпитавање није проналазак државе, већ потреба самог народног живота.“ (Е. Шпрангер). Зато је и један од најмоћнијих колектива, који одређују циљеве нашем хотењу, иза „пролећа народа“ (1848) она иста повезаност већега или мањег броја људи, који се називају народ. Много је народа и силно се разликују међу собом, а то долази отуда што су им структуру ковали врло разнолики ковачи. гедполитички положај, културно суседство, политичка судбина, социјална и економска диференијација, геопсихички фактори (светско назирање и схватање), верски живот... Све то и можда још нешто Словенцима је такође у току векова формирало сопствени колективни облик и лице. Само што је то лице морало као муслиманско, остати свету сакривено по законима силе, и облик утегнут веригама као тело детета које чврсто повијају докле није освануо „дан устајања“ 1918 године.

И отада покушава словеначки народ да се сам оријентира у погледу на педагошке циљеве, које су му дотле диктирали други, те управо тако сам настојава да открива решења многих задатака што му се постављају у педагошком развоју свога бића и живота на мало и велико, а који претстављају пут до културне величине и моћи народа. Управо се, рекли бисмо, иза „година страхоте“ приводи у дело и реалан живот оно, чему је народни геније далековидно још године 1848 »ођ поупи« овако наздрављао :

Бог нека вас поживи, Словенке, Младићи, сад се пије

прелепе, златне ружице! Ваша здравица, ви наша надо! Нема такве младице Нека вам нико не затрује

Ко што је наше крви девојче. Љубав према домовини!

Нека би ваш пород нови Јер ћете је после нас ви храбро

био на страх душмана! бранити кад дође одређени час