Учитељ

дивидуалности, постану људи и жене, који ће се пре свега осећати југословенским држављанима и тако се понашати.

Не треба при том напуштати одлике свога народа, што није ни тако лако, нити их прикривати, што се не би ни смело догодити, јер је та индивидуалност нешто драгоцено. У економском, правном и политичком погледу треба да им је највише у мислима опште добро, па нека служе целини, чији су део. Јер је само у здравом развоју целине и нада, да ће се и појединац снажно развијати. Од потомака католика, православних и других конфесија треба да постану држављани једне заједнице, толико блиски једни другима, да се изгубе немани које су с толиким успехом сликали малоумност и туђинске хајке, и да буду у човечности до те мере формирани, да би их хуманост и побожност, што је у дубини своје сржи надконфесионално, опет спојили.

Из народа племића и грађана, послодаваца и пролетера који су се до крајности једни другима опирали у борби за политичко самовлашће и економску превласт, нека се развијају држављани са истим правом и истога кова, суграђани који знају да су до извесне границе неопходно потребни једни другима јер служе истој домовини. Тек ће онда бити савладана борба међу сталежима, народима и странкама кад сваки буде приправан на стрпљиво расправљање о релативној правици и релативној кривици ове или оне групе, тек ће онда постати Југославија јединствена држава. Ради тога циља нека школа помаже — колико год може. Ако ли останемо у садањем стању, које није борба за признавање већ за затирање другога, онда ће опет поћи све у губитак, који је заједничко угњетавање увек доносило народима и верама, и на нашим вратима закуцаће опасност расула! (Алојз Фишер).

Претшколско доба

Школа узима словеначко дете под своје окриље од 7 година, те га по садашњим прописима држи 8, често пута и 2 Х 8 па чак и 3 Х 8 година у рукама. Међутим ако би се школа (основна, грађанска, средња, стручна....) тако устројила, да „семе потера клицу“ тада би морао бити већ у претшколским годинама издашно испуњен читав низ врло важних погодаба. Један је напр. тај, да дечак и девојчица, који ступају у основну школу, нису само довољно интелигентни већ од рођења, него и да су се у претшколско доба довољно развили телесно и душевно. А још провиднији, као Колумбово јаје прост, је и тај услов, да дете уопште школи прирасте, што ће рећи, да школски разред од почетка школске године не остане празан. Такве речи и данданас код Словенаца нису више празна блебетања, те заслужује похвалу