Учитељ

136 и

них захтева народних, те има у посве конкретним чињеницама укорењену традицију још из времена Наполеонове »Шпје«. Види опширни зборник (538 страна) »2содоута slovenske univerze V Liubliani«, Koju je издао ректорат приликом десетогодишњице универзитета месеца јуна 1929 године.

Сав рад, који захтева студирање педаго гике на Љубљанском универзитету (предавања, семинар, докторске дисертације, темати за Светосавску утакмицу) тако је уређен, да слушалац и слушатељка не морају да премељу оно што лако науче из књига, већ да се пре свега другог науче педагошки мислити. Како је подробније текао рад у првих десет година, 0 томе извештава проф. К. Озвалд у реферату »Pedagoški seminar na liubljanskom univerzitetu.« (Ped. zbornik 1929). А шта обухвата универзитет у целини, види к. Озвалд »О зодођић пајоваћ univerze« (»Naša doba« 1981). И ове године, маја месеца, напунила се деценија, како је неочекиваним случајем морао умрети млад, премлад Др. Фр. Чибеј, који је много обећавао и био понос нашег педагошког друштва, али му је смрт сурово истрагла перо пре још него што је могао написати своје велико дело. Привлачила га је нарочито омладинска психологија, па је између осталог објавио и значајни чланак »Metode in viri mladinske psihologije« (Ped. zbornik 1928). O његовом душевном профилу види: Dr. St. Gogala: »Dr. Čibejevo znanstveno ter kulturno delo« (Ped. zbor. nik 1929).

Године 1930 одобрило је Министарство просвете апсолвентима и апсолвентицама учитељских школа, за време од десет година, да се на универзитету посветити могу студирањем педагогике. Како је успео тај експерименат 2 Већина уписаних је на време положила дипломски испит, четири слушаоца су досада већ постигли част „Др. фил.“ а двоје или троје довршава управо дисертацију у рукопису. ДР. Винко Брумен је добио стипендију нашег мецене Др. Турнерја те се у сврху продужења педагошких студија годину дана бавио у Немачкој и Енглеској. Неколико Је апсолвената у последње време било постављено за наставнике граБанских, неколико за средње школе, а сви други — „чекају .

Телесна култура

Како другде, и по нашој држави се сад ех оГбо оснива обавезно телесно васпитање у предвојничко доба. Међутим то није слепо угледање на туђе примере, јер се нарочито у словеначком делу Југославије, по духу времена, органски развија из природних изданака таквих спортских грана, односно народних игара, које су укорењене на домаћем тлу. У Блокама на Нотрањскем на пр. сму-

а ја