Учитељ
преглед у Вршцу дао је богати материјал, али је много већа добит за науку у томе што су приликом прегледа тако рећи активирани два нова радника на пољу примењене психологије, наиме, заједно са стручњацима Ц. Х. 3. у прегледу су учествовали: Д-р М. Марчетић, сада професор гимназије Кр. Александра у Београду и А. Арнолд, сада наставник немачке препарандије у Врбасу. Научноистраживачки рад Д-ра М. Марчетића у главном је везан за проучавање пубертетског доба и нашао израз у разним публикацијама. Детаљније податке о његовим психометриским радовима налазимо у годишњим извештајима гимназије Кр. Александра, почевши од 1935 г. А. Арнолд и после прегледа у Вршцу наставио је врло корисну сарадњу са стручњаком за психометрију Ц. Х. 3.
Преко овог последњег Ц. Х. 3. од 1929 г. одржава контакт с Криминалистичким институтом правног факултета београдског универзитета. Захваљујући свом управнику, чувеном криминалисти, проф. Д-ру Т. Живановићу Криминалистички институт располаже најбогатијом у Југославији збирком психотехничких апарата. Ради руковања овом апаратуром а и ради предавања психотехнике, доцније и криминалне педагогије Д-р Т. Живановић је ангажовао стручњака за психометрију Ц. Х. 3. односно аутора ових редака: 1930 год. био је одржан у Југославији курс из психотехнике и то с потребним
демонстрацијама и практичним вежбама. Психометриски рад у Кри-
миналном институту имао је као објекат за проучавање углавном питомце Дома Малолетника у Београду па и саме студенте и деломично нашао свој израз у разним мојим публикацијама.
Психометриски рад довео је Ц. Х. 3. у везу и с једном сасвим другом институцијом, а то је Санитет Команде ваздухопловства војске и морнарице. 1931 г. у Војно-санитетском гласнику изашао је мој чланак: „Психологија у војној служби“. Овај мој чланак дао је повода референту Санитета К. В. В. и М,, сан. пук-у Д-ру Ж. Живковићу да ближе проучи питање селекције летећег особља помоћу психометриских метода. Извршивши све припремне радове Д-р Ж. Живковић је 16-Х1-1931 г. отпочео с пробним психолошким прегледима. Успех ових прегледа, а нарочито потпуна сагласност њихових резултата с налазима лекара побудили су иницијатора да пређе на организацију прегледа целокупног летећег особља у Новом Саду. Овај преглед, који је извршен од 10 до 20 априла 1932 на основу одобрења Министра војске и морнарице а уз присну сарадњу стручњака за психометрију Ц. Х. 3. претставља почетак званичног психотехничког рада у војсци. Резултати испитивања у Новом Саду објављени су 1933. г. у мојој књизи: „Психометриски преглед особља Команде ваздухопловства у Новом Саду“. Исте 1933 год. Д-р Ж. Живковић објавио је у Ваздухопловном гласнику један чланак под насловом: „Поводом питања избора кандидата за летећу службу“, и други чланак: „Питање избора кандидата за летеће службе помоћу тестова“ где је врло сугестивно образложио потребу и корист психотехничких метода селекције специјализованог особља војне авиације. Нарочити интерес преставља расправа Д-ра Ж. Живковића: „Психотехника у служби војске, морнарице и ваздухопловства“, која је објављена у 1 броју Војно-санитетског гласника
аи авва ивсилимие а 2 дио -то
4