Учитељ

ле

усредсредио је своје настојање на изради нове ревизије Бине-Симонове скале која би највише одговарала месним приликама и особинама. Резултат његовог настајања је дело: „Развиће дечје интелигенције и београдска ревизија В!пе У топ-ове скале“ (Изд. Српске краљ. акад., Бгд. 1934 г.). Ова је тема остала доминантна у његовом раду. Треба истакнути и то да је Д-р Б. Стевановић стални референт Гласника југосл. проф. друштва за психолошку и педагошку литературу, која излази на енглеском језику. Иначе ма колико да је плодан, интензиван и интересантан психолошки рад у Београдским вишим школама, наиме на Универзитету и у Вишој педагошкој школи, ипак тај рад, како је већ раније речено, не долази овде у обзир, јер или спада у теориску психологију или се базира на принципима т.зв. духовне-научне психологије.

Баш у вези с овом констатацијом прелазимо на друго главно средиште психометриског рада у држави — на Загреб. У првом реду мора се говорити о овом раду на универзитету у Загребу. Психолошки институт загребачког универзитета, с истакнутим научником проф. Д-ром Р. Бујасом на челу, претставља нарочити интерес као научна институција, којој су најбоље традиције и тековине физиолошке и уопште експерименталне психологије срећно послужиле као добра подлога за врло значајан рад у многим подручјима примењене психологије. Да је то тако види се из радова Д-ра Р. Бујаса и његових сарадника. Нећу наводити сва објављена дела. Тек ради илустрације обрађених тема споменућу најкарактеристичније публикације. Д-р Р. Бујас је објавио: „О физичким уветима психогалванског рефлекса“ (у Вемсћје дез 7 Копетеззев Гиг ехрептепјеПе Рзусћојогле шп Магђиг«, Јепа 1922); раније наведено дело „Психологиско опажање школског детета (упута у психографију)“ 1924; „Теорија осећања“, 1927; „Психологија рекламе“, 1930; Џђег деп 2изаттепћапс уоп розшуеп чипа пегаНуеп Масћђиа, 1932; „Експериментална психологија у служби криминала, употреба психогалванског феномена“, 1933. У сарадњи с Д-ром 3. Бујасом публиковао је: „Серија 3. (с упуством), 1937; „Читљивост латинског и ћирилског писма. — Тахистоскопско испитивање ћирилских и латинских слова“, 1937; „Читљивост латинице и ћирилице на основи најмањег осветљења,“ 1938. О раду и интересима Д-ра 3. Бујаса сведоче ове публикације: „О бансдарењу психологиских инструмената мерења“, 1937; „О избору академских звања“, 1937; „О испитивању способности за прометна звања“, 1938. Њихов сарадник В. Базала је објавио студију: „Психофизички покуси у подручју окуса са сахарозом и сахарином“, 1937. Из овог далеко не исцрпног набрајања види се да од 1930 г. рад института добија изразито психотехнички правац. Активност Д-ра Р. Бујаса није се ограничила само на институт: својим заузимањем, упутама и другом потпором Д-р Р. Бујас је много допринео како оснивању тако и успешном раду Загребачке станице за саветовање при избору звања.

Оснутак ове установе мора се довести у везу с „Међународним конгресом за техничку наставу“. Конгрес је "изразио жељу да се Свуда оснивају станице за саветовање при избору звања. Учесник конгреса, тајник загребачке коморе за трговину, обрт и индустрију, Д-р М. Рестетић поднео је на пленарној седници коморе реферат

Учитељ 12