Учитељ

450 ЕН Неа ренина етРлеЕвтееттаЕ

брат Алберт Широк, вредни тајник Младинске Матице. Полди ЛескоБец јављала се нежним песмицама У „Новом роду“. Тоне Гаспари (1898), сада управитељ грађ. школе, пише и за одрасле, али главни значај његовог рада је на омладинској књижевности („Пратика за децо“, „Дивји мож“, „Гор чез изеро“, „Цеста“. Он уређује „Разоре“, часопис за ученике грађ. школа на словеначком). Андреј Рапе (1872) написао је много стихова и прозе за децу, нарочито у листу „Звончки“. Сабрана дела изашла су му у 8 свезака. Оскар Худалес („Постеља господа Фибриха“ и др.) оријентиран је социјално и у својим делима за децу.

У другу групу спадају: Фран Јаклич (1868) који пише приповетке у којима слика народни живот у Долењској („Задња на грмади“ 1924); Вида Јерај (1875) издала „Песми“ (1908), а пише и љупке песме за децу. Године 1921 издала дечју књигу „Из Љубљане чез пољане“. Фердо Клајнмајер (Кјеттауг), рођ. 1881, писао у разним часописима хумореске, сатире, цртице и фељтоне, за омладину прерадио Твеновог „Краљевића и просјака“. Марија Кметова (1891) пише за децу и одрасле (роман „В метежу“ 1925, драма „Мати“

у рукопису, играна 1919 у Трсту и 1924 у Љубљани, цртице и но-

веле). Стано Косовел (1895) по свршеној учитељ. школи отишао у новинаре, претежно је лиричар и пише песме за децу и одрасле у разним часописима. Јосип Костањевец (1864—1934) почео је песмама. (1883—1885), прешао на приповетке, новеле и романе и сарађивао скоро у свим словеначким часописима. Јоже Пахор (1888) писао Це за одрасле (новеле и цртице у разним часописима, романи: „Медвлађе“ 1928, први словеначки социјални роман, и „зегешз то“) а и за децу. Био је последњи уредник „Новог рода“ у Трсту. Један од најбољих, а свакако најплоднији савремени словеначки књижевник Франце Бевк (1890) био је учитељ. Написао је 27 књига стихова и прозе за одрасле, а за децу књиге: „Пастирчки при кресу ин плесу“, „Бедак Павлек“, „Лукец ин његов шкорец“, „Лукец ишче. очета“, „Татич“, „Јагода“, „Товариш“, „Пастирци“. Људмила Пољанец (1874) позната је као песник („Погзије“ 1906), а писала је и песме за децу. Драматизирала Прешернов „Крст при Савици“. Јанко Самец (1886) рефлексивни је лиричар (,„Живљење“ 1923), а много ради и на дечјој књижевности. Оснивач је и први уредник „Нашег рода“. Марија Стрнад-Цизерљ (1872) писала је у разним листовима песме и цртице (збирка „Рдечи нагељчки“ 1927). Тоне Селишкар (1900) један је од најбољих савремених социалних песника словеначких. У својим песмама и прози најрадије описује беду и страдање сиромашних слојева (,„Трбовље“, „Камнолом“, „Наседли брод“ и др.). Пише и за децу („Братовшчина Сињега галеба“).

Интересантна је чињеница да већина савремених словеначких учитеља - књижевника потиче из приморских крајева (Јулска Крајина).

П) Ликовне уметнссти

На овом подручју не можемо забележити ни издалека толик број имена као код лепе књижевности.

Од претеча можемо осим Ђуре Јакшића да забележимо још само другог ученика Даниловог Лазара Николића (1824—1889),

== о. У _____-_____ ни