Учитељ

| ми 453

из рата у путујуће позориште, а 1883 добио ангажман у Београду, да би 1913 отишао за главног редитеља у Скопље, а за време избеглиштва на Корзици и Крфу организовао позоришне претставе за војнике. Глумица и певачица Драга Спасићка била је две године учитељица, онда учила певање код проф. Форстера у Бечу, 1896 добила ангажман у Београду, идуће године прешла у Нови Сади тамо као солискиња остала 11 година, 1908 понова се вратила у Београд, где је после рата наставила рад и 1923 прославила 95-годишњицу уметничког рада.

Али није највећи значај учитељског реда за позоришну уметност у ово неколико заслужних имена. Неоцењивих управо заслуга за ширење позоришне уметности у најшире слојеве има она безимена плејада народних учитеља и учитељица која је била, и данас још јесте, душа, покретач и организатор бројних дилетантских позоришних дружина у унутрашњости (постојале су чак и дилетантске дружине састављене од самих учитеља). У времену пре рата много „дугујемо тим народним учитељима што су таквим својим радом јачали националну свест и одржавали наше народне позиције на најизложенијим тачкама нашег народног организма у крајевима који су били под туђинском влашћу. И данас учитељи су вредни радници на том пољу у соколским дилетантским отсецима,. у Сељачкој слози, Сељачком колу итд., нарочито у Словеначкој, а учитељи су такође највреднији – пропагатори позоришта за децу и луткарских позоришта. ар |

ТУ) Музика и |

На подручју музичке уметности учешће учитеља већ је много видније, како у њеном стваралачком, тако и у репродуктивном делу, јер учитељи за време свога школовања у учитељској школи. добијају далеко солиднију музичку спрему него ђаци осталих средњих школа. Ова музичка спрема, како: теоријска тако и практична, била је још кудикамо већа до рата, нарочито код словеначких и хрватских учитеља, који су сем основне музичке теорије учили и науку о хармонији а свирали на клавиру, хармонијуму и оргу„љама.“) Истина, ово је било намењено стручној спреми будућих оргуљаша у црквама (католичким и евангелистичким), али имало је то ту добру страну што је.учитељ са таквом музичком спремом, нарочито ако је од природе био мало талентованији, могао да записује и хармонизира народне напеве, да сам компонује мање ствари, води хорове, тамбурашке и друге оркестре. Само тој чињеници има се захвалити што су старије учитељске генерације дале заиста леп број музичара-стваралаца (композитора), а да о репродуктивним и не говоримо. i . |

Од претеча спомињемо ове:

Композитор прве словеначке опере „Белин“ (либрето од о. Ивана Д. Дева). је камнички учитељ и органиста Јакоб Зупан. Дело, компоновано 1780, није се уопште изводило, а партитура се изгубила. Код Словенаца су још познатији: Фран Сераф Адамич

4) Православни ученици препарандија у Хрватској и Славонији учили су место ових инструмената виолину. |

Учитељ : 4 са