Учитељ

РА ннннн____-___-_-----___-__-___________--

(1830—1877), црквени и световни композитор; Леополд Белар (1828—1899), учитељ Черина, Хубада и др.; Фран Гербич (18401917), херојски тенор опере у Прагу, Улму, Загребу и Лавову, професор соло-певања и композитор; Данило Фајгељ (1840—1908), органиста и композитор; Леополд Цвек (1814—1898), одличан органиста код Св. Петра у Љубљани и црквени композитор. Композитор: познатог хора „Бучи, бучи, морје адријанско“ Антон Хајдрих (1842—1878), иако је учио богословију, био је једно време учитељ, а Ангелик Хрибар (1843—1907), свештеник, „гебепз зћогл“ фрањевачке цркве у Љубљани, учитељ музике на тамошњој оргуљашкој школи и црквени композитор, био је такође 6 година учитељ основне школе у Камнику.

Код Хрвата осим Вјенцеслава Новака имамо још изразит таленат Андрију Загорца (1886—1914), коме је прерана смрт (погинуо као аустриски војник код Шапца) спречила развој што је много. обећавао, како се може с правом судити по његовој заоставштини вокалних и инструменталних композиција. И он је, као и Новак, свршио конзерваториј у Прагу.

Прашки конзерваториј свршио је и Србин Јован Иванишевић (Цетиње — 1889), који је тамо отишао по свршеној учитељској школи у Београду, био ученик Фибихов и умро у Прагу исте године кад је положио завршне испите оставивши иза себе неколико соло песама и хорова.

У раздобљу од 1918 имамо неколико звучних имена, као: Емил Адамич (1877—1936), Јосиф Маринковић (1851—1931), Влада Ђорђевић (1862), Петар Коњовић (1882), Антун Добронић (1878), Иван Матетић-Роњгов (1880), Златко Гргошевић (1900). О њиховом значају и раду излишно би било трошити речи, толико је познат. Али осим њих имамо још код Словенаца Јосипа Павчича (1870), Ивана Грбеца и многе друге, код Хрвата Ивана Мухвића, бившег капелника Савске дивизије и композитора, Владимира Стахуљака,. црквеног и световног композитора, код Срба Божу Јоксимовића (1862), хорског композитора (сем тога опере „Женидба Милоша. Обилића“, „У цара Тројана козје уши“ и симфонијске композиције).

Велик број наших учитеља ради и данас на репродуктивној црквеној и световној музици као хоровође певачких хорова, тамбурашких и других орхестара, други опет скупљају и записују народне мелодије итд.

Наше учитељство манифестовало је своју љубав према музици и у виду бројних учитељских хорова, којих има не само у варошима него и у унутрашњости (у оквиру среских учитељских друштава). Највидније место заузимају: 1) Учитељски певски збор „Емил Адамич“ у Љубљани, основан 1922 у Горици под вођством проф. Срећка Кумара, бившег учитеља (конзерваториј учио у Трсту, свршио у Лајпцигу) и познатог нашег хорског диригента. Прве успехе жњео је хор у Горици (1922) и у Италији (Венеција, Болоња, 1923), а кад је већина његових чланова заједно са проф. Кумаром морала избећи у Југославију, понова је основан 1926 у Љубљани. хор. Диригент је опет био (до 1934) проф. Кумар, а од 1984 училељ Милан Пертот. Хор и данас активно ради, а прославио се као

један од наших најбољих хорова на концертима у земљи (Загреб 5 1929, турнеја по Војводини са концертима у Загребу и Београду 1931,