Учитељ

по Ј. Србији 1987 итд.) и иностранству (Чехословачка 1930, Бугарска 1935). Хор је неговао првенствено вокалну музику најбољих савремених југословенских композитора. Претседник је учитељ Драго Жупанчич; 2) Мушки хор Загребачког учитељског певачког збора ЈУУ „Иван Филиповић“ који се из скромних почетака развио у 03биљно музичко тело са уметничким претензијама и стекао глас најбољег мушког хора у држави, кад му је 1981 дошао за диригента наш познати композитор и диригент Борис Попандопуло. С њим хор приређује 12-11-1932 у Загребу свој 1 репрезентативни кондерт под девизом „Сто година југословенске вокалне музике“ да би тај програм поновио на концерту у Београду, Љубљани и Ндвом Саду и на великој турнеји по Србији, 1983 године. Свој П репрезентативни концерт, на којем је извео дела класика црквене музике ХМ! века и одабране обраде нашег фолклора, извео је хору пролеће 1934, да би га углавном поновио у мају 1935 на великом концерту у Београду приликом поклонственог пута учитеља савске бановине на Опленац. Онда је диригент Папандопуло отишао у Сплит, хор је преузео проф. Кумар, али и он је ускоро отишао у Београд, па је хор 1936 привремено престао да ради. Сад се живо ради на његовом поновном оживљавању. Први претседник био је Винко Остер, а сада је наш познати омладински писац Људевит Крајачић, школски надзорник у п.

Док су словеначки и загребачки учитељи жњели овако лепе успехе, дотле се Београдско учитељско певачко друштво „Маринковић, основано децембра 1920, не може похвалити неким нарочитим уметничким успехом. Оно је ретко излазило из оквира дилетантизма и пригодног музицирања, мењало често функционере и диригенте, у два маха прекидало рад итд. Сада је диригент хора проф. Кумар и под његовим вођством хор је постигао први лепши уметнички успех концертом композиција свог патрона Јосифа Маринковића у Коларчевој задужбини 19-У-1938. Претседник је Радивоје Гајић, школски надзорник у Београду. |

Заслужује спомена и рад наших учитеља на омладинској музици, нарочито репродуктивна страна његова (рад са дечјим и омладинским хоровима). У новије доба примећује се да је нестао онај дилетантизам кога је у своје време тако оштро и с правом жигосао Д-р Вој. Младеновић у свом чланку „Живи грамофони“ (,Учитељ“ 1930—1981) и овај рад се поставља на здравију педагошку и вреднију музичку основу. Пионир овог покрета је опет неуморни проф. Кумар. који је на бројним музичким течајевима оспособио велик број словеначких учитеља за тај рад (зато дечји хорови тамо најбоље и напредују и најмногобројнији су. „Трбовељски славчек“ ужива интернационалну репутацију, а на фестивалима омладинске. музике у Словеначкој суделује по 1200—2000 малих певача), а својом ревијалном збирком омладинске музике „Грлица“ створио је уметнички сериозан архив композиција за те хорове.

Из овог непотпуног приказа може се ипак, надамо се, добити слика, ма и бледа, о огромном послу што га је извршило наше учитељство на послу изградње наше народне уметничке културе. А оно ће и даље: ићи тим путем, јер воли Лепо, као што верује у Истину и бори се за Право.

30%