Учитељ

С. АлексЂевљ (Асколдовљ): Основна проблемђ: теорји познана и онтололи, 1900; А. Козловђ, 1911; Мелслђ и дђиИствителђностђ, 1914: Сознанје какљ цблое, 1918.

Н, Арсенљевљ: Жажда подлиннаго би; Из жизни духа; 1935.

Бабљлнинђ, Бережковљ, Огневђљ, Поповљ: сборникљђ. „Пути реализма“, Москва, 1926.

Н. Бердлевљ: Субљективизмђ и идеализмђ вљ обшцественон философји. Критическти гподљ о Н. К. МихаИловскомђ, 1900“ Зиђ зресје аегегата 5, 1907; Новое релилозное сознане-и обшцественностђ, 1907; Философ!а свободв:, 1911; Смаслђ творчества,. 1916; М!росозерцанје Достоевскаго, Ј М.С.А, 1928; Философ!л неравенства, 1923; Смешслђ исторџи, 1923; Новое средневђковње, 1924: Философ!а свободнаго духа. Проблематика и апологја христанства, 2 св. Парижљђ, 1929; О назначени человђка. Опљтљ. парадоксалвнои гтики, 1931; 1 и мрђ обљектовђ, 1934; Духђ и реалђноств. Основља Богочеловђческои Духовности, 1937.

В. Бехтеревљ: Обљективнал психологти, 1907 (има немачки превод); Коллективнал рефлексологта, 1921.

П. Блонск1и: Учене Беркли о реалђности, 1908; Философ! Плотина, 1918.

А. Богдановљ: Емпиргомонизмђ, 1909 – 06; Философ! а живого' опљ1та; Всеоблцал организашоннал наука (тектолог1и), 3 изд. 1995.

Д. Болдиревљ: Знане и бњттје, Харбин, 1935.

С. Булгаковљ: Отђ марксизма кђ идеализму, 1904; Два града, 1911; Философ!и хозлиства, 1912; СвЂтђ невечернти, 1917; Петрђ и Јоаннђ, два первоапостола, ЈМСА, 1926; Купина неопалимал, 1927; Пле Тгаобфе дег РА Позорше, 1927; Другљ Жениха, 1928: Лествица Јаковла, 1929; Икона и иконопочитанје, 1931; 1/Опћодохе, изд. Е. АЈсап, 1933; О чудесахђ Евангелђскихљ, 1933; Агнецљ Божи (Христологла), 1933; УтЂшителњ, 1936 (пневматолог!).

Н. Бухаринљ, Теорш историческаго матерализма, 1921 (не– мачки и француски превод)

Б. Баховск!И, Очеркђ философји далектическаго матер!ализма. А. Бли (Бугаевљ), Символизмђ, 1910.

Н. Василвевљ: Воображаемал (неаристетелевскал) логика, Журн. Минист. Народн. Просвђценја, 1913; Логика и металогика, „Логосљ“ 1912.

А. И. Введенск!И: Опвтђ построени теори матери на принципахђ критическои философти, 1888; О предблахђ и признакахђљ одушевленји 1890; Логика какђ част теорџии познана, Ш изд., 1917; Психологја безђ вслкои метафизики, 1915.

А. Вендеманљ: Предметђ познанта, 2 св., Рига, 1937; Трагика какђ сушностђ искусства, религи и исторји, 2 св. 1986.

Д. Викторовљђ: Емпирокритицизмђ какђ философ!а чистаго: опљ1та, 1909.

Б. Вешеславцевљ: Етика Фихте, 1914; Сердце вђ христјанскои и индИскон мистикћ, 1929; Етика преображеннаго Ероса, ЈМСА, 1931. |