Учитељ

В. Ернљ:; Сковорода, 1912; Борвба за Логосђ, 1911; Росмини и его теоргт знаши, 1914; Философти Джоберти, 1916.

Б. Чковенко: О Логосћ, „Логосљ“ 1911; Что такое фи- . лософтир Введенје вђљ трансцендентализмђљ, „Логосљ“ 1911—1912; Обљ имманентномљ трансцендентизмћ, трансцендентномђ имманентизмђ и дуализмђ вообше, „Логосђљ“ 1912–—1913; Путв философскаго познанја, „Логосљ“ 1914. Мошњ философји, „Логосљ“ 1925; Мот Wesen dđes Pluralismus, 1928; Die Grundvorurteile des menschlichen Denkens, y „Der Russische Geđanke“, 1929—30; Zur Kritik der Dialektik; Zur Kritik des Psychologismus y HCTOMP зборнику; Кљ критикђ русск. интуитивистическаго идеалреализма, у Зборнику; „Научн. трудњи Русск. Народ. Университета вљ Прагђ, 1 1929.

Најважнији филозофски часописи и повремена издања: Вопросњ: философ!и и психолопи (1889—1917), Логосљ (1910—1914).

У Совјетској Русији: „Под знаменем марксизма“, Москва У емиграцији: Путњ, Парижђ; Пег гизазсће Седапке (1927—19830)'

С рукописа превео В. Пелипец

N. Hans Ризва šola пи ХХ ребри

1. Dve istoriiske tradicije u istoriji ruske škole

Istori{a ruske škole u XX veku može da se podeli u dva glavna doba: 1) pre revolucije (1900—1917 god) i 2) posle revolucije (1917 god — 1997 god.) Prvo doba opet može se podeliti u dve periode: vreme pre Dume!) i vreme od osnivania Dume (1905 god.) do revoluci{e (1917 g.). Doba 1917—19937 god. takođe se jasno deli na tri razdoblja: 1) 1917—1995 god. — vreme revolucije i građanskoga rata; 2) 1923—1930 god. vreme učvršćivanja sovjetske vlade i 3) 1930—1937 god. doba razvitka i stabilizovania školskoga sistema. Međutim, sva izdvojena doba ne pretstavliaju oštro oraničene stupnjeve u razvitku. Naprotiv, svaki prethodni stupani već sadrži početke sledećeg, a ovaj ima |ioš mnoge crte prethodnog. Razvitak ruske škole u XX veku treba posmatrati kao celinu, dok obeležene pgranice služe samo za orijentisanjie u procesu postepene evolucije. Šta više koren ruske škole XX veka je u XIX veku: dve osnovne struje u ruskoi prosvetnoi politici bile su potpuno jasno izražene 105 pre sto godina.

Pod uticajem doba prosvećenosti, francuske· revolucije i engleskog liberalizma, Katarina II, Aleksandar I i Aleksandar II pokušavali su da zavedu demokratski školski sistem na osnovi једпакоз! svih klasa, decentralizacije uprave i nezavisan od crkve. S druge strane, pretstavnici apsolutističke tradicije, Nikola I i Aleksandar Ш, pokušavali su da sprovedu strogo centralizovani školski sistem pod lozinkom apsolutizma, artodoksije i narodnosti. Demokratska је tradicila istakla ideal opšte-čovečanskog humanističkog ођгахо—· x —- 6172)

#) „Пита“ је skupština (narodno pretstavništvo) Prevod. i