Учитељ

srednje škole. Vlada je u principu priznavala nužnost reformiranja,. ali nile mogla da izabere pravilno rešenje. Ministri prosvete su sastavljali komisiie; komisije su izrađivale podrobne predloge, ali car nije ih potvrđivao. Jedino što je uspeo ministar Vanovski 1901 godine to ije da se pomakne početak nastave latinskog jezika u gimna· zijama u treći razred, te tako da se izjiednače prvi razredi u svim. školama. Međutim, broi đaka srednjih škola za ovo doba se udvostručio, a procenat radničke i seljačke dece popeo se na 50%.

U oblasti više nastave vođena je borba, oko univerzitetske autonomije i slobode rada studentskih udruženja. Univerzitetski ustav 1884 godine, koji ie sproveo Deljanov, de facto je ukinuoautonomiju univerziteta, te ih ie potčinio opšte-prosvetnoj vlasti (»popečiteljima« školskih okruga). Posle smrti Aleksandra III akademski krugovi odlučno su se izjasnili za uspostavlianie autonomije. Borba studenata za slobodu svojih organizacija postepeno se pretvorila u borbu protiv carske vlasti. Studentske obustave rada ponavliale su se svake godine i izazvale stroge mere od strane vlade. Novo doba reakcije se završilo revolucijom 1904—1905 god. Vlada uplašena od snage pokreta popustila jie. Univerzitetska autonomija bila ie uspostavliena u jesen 1905 godine. Liberalan ministar grof Il. I. Tolsto| sazvao je sve izabrane rektore radi izrade novog statuta, ali je pojačanje reakcije sprečilo reformu. Tolstoi ie podneo ostavku a obustave rada i represije se nastavliale — kao i pre. Čak i uvođenje konstitucije i »Državne dume« nije dovelo do povolinogz rešenja univerzitetskog pitanja. Međutim, i pored studentskih nereda i represalija, ova |e perioda bila doba brzog porasta visokih škola. Osnovano je pet visokih škola za muškarce i petnaest »viših ženskih kurseva« u rangu fakulteta u toku vremena od 1900 do 1908: godine. Broj studenata se popeo od 98 hiliada na 60 hiljada.

3. Desetogodišnje doba Državne dume (1907—1917)

Prve su dve Dume bile raspuštene. 1907 godine promenjen jeizborni zakon u cilju da se dobije konzervativnija većina narodnih pretstavnika. Stvarno su druga i treća državna duma imale konzervativnu većinu, kojoi ie vlada morala da čini ustupke, pošto bi vraćanje apsolutizmu odmah izazvalo nerede.

Pritisak iavnog mnenia bio je tako jak da je vlada morala da sprovodi reforme na svim poljima narodne prosvete. To je bilodoba bujnog razvitka svih tipova škole i demokMratizovanja celokupnog školskog sistema.

U oblasti osnovnog obrazovanja opšta nastava bila je cili koji su svi usvojili, te su u zakonodavstvu Dume položeni praktički osnovi za dalji razvitak. Prvi je projekat opšte nastave podneo drugoi Dumi 20 februara 1907 god. ministar Kaufman. Taj je projekat poslužio kao temeli zakona od 3 maja 1908 god. koji ie usvojila treća Duma. Po tom zakonu zemaliska samoupravna tela (»zemstvo«) i gradske opštine trebali su da predlože planove sprovođenja opšte nastave. Posle njihovog potvrđivanja ministarstvo prosvete moralo je da isplaćuje svake godine po 390 zlatnih rubalia na svakih 50' đaka i osim toga po 250 zlat. rubalia ijednovremene pomoći svakoi.