Учитељ

ovo doba otvoreno је sedam novih visokih »ženskih kurseva« (u rangu fakulteta): u Petrogradu (dva), Moskvi, Odesi, Kijevu, Harkovu i Tomsku. Broi studentkinja |e porasao do 30.000. Ukupan broji visokih škola ie iznosio 91, a broji studenata 125.000.

4. Doba revoluciie (1917—1923)

Obično odvajaju doba Privremene vlade od prvog doba sovietske vlade. Faktički se to ne može učiniti za prvo doba građanskog rata 1917—1990 godine. Teritorija SSSR meniala se svakog meseca; znatan deo bivšeg carstva upravliao se po zakonima Državne dume i provodio reforme privremene vlade. S druge strane, prvi su dekreti sovjetske vlade i zakoni iz 1918 godine bili samo logičko i radikalno ostvarenie želja Dume i projekata privremene vlade. Celo ovo doba ima nestabilan karakter usled rata, epidemija i gladi. Normalan život о је potpuno nemoguć, te svako zakonodavstvo imalo je više manje »papirni« karakter. Komunistička stranka ioš nije bila iasno svesna svoga cilja, ioš nije razlikovala svoju marksističku teoriju od radikalih struia prethodnog doba. Tek pred 1925 god. vlast se stabilizovala, cilievi su se opredelili, te ie bio ostvaren nov sistem škola.

Privremena vlada, sastavliena od članova Državne dume, postavila je sebi zadatak da sprovede u život program školske reforme koji je bio izrađen u dumskim komisijama. Ukidanie dualizma u administracijama родугстауапјет crkvenih škola lokalnim samoupravama, reforma srednje škole stvaranjem jedinstvene škole, potpuna autonomija univerziteta, — sve je to bilo ostvarenie projekata državne dume. U državni komitet za narodno obrazovanie, koji ie osnovala privremena vlada, ulazili su pretstavnici Sveruskog nastavničkog saveza, kao i pretstavnici saveta seljačkih i radničkih poslanika. Njegovi projekti reforama bili su nastavak iste ruske radikalne tradicije koja se formirala tokom vekovne borbe. Kad su komunisti osvojili vlast u oktobru 1917 godine, oni nisu još bili spremni da istupe sa svojim vlastitim programom. Nacrti državnog komiteta samo su bili potencirani u radikalnom smislu, ali ništa bitno nOvOZ sovjetska vlada u ovo doba nije dala. Zakon 1918 godine o iedinstvenoj radnoj školi (16 oktobra) proklamovao ije kao svoi cili stari ideal komunističke pedagogike: »Naiviša vrednost socijalističke kulture jeste ličnost.«

Stručno (profesionalno) obrazovanie nije bilo popularno u to. doba, te su mnoge stare profesionalne (stručne) škole bile pretvoтепе u škole drugog stupnja. U vezi s tim idejama ceo je sistem nove jedinstvene škole pretstavliao jednu liniju opšteobrazovnih škola bez ikakvog granjania: škola I stupnia (5 godina), škola II stupnja (4 godine) i univerzitet. Egalitarna tendencija ruskog radikalizma potpuno se izrazila u ovom sistemu. Sva su deca bez obzira na razlike u spolu, poreklu, i socijalnoi sredini (razlike u prirodnoi obdarenosti nisu se priznavale) morala da prođu jedan te isti put u svom razvitku, završavajući ga univerzitetom. Stoga su svi stupnjevi škola proglašeni za besplatne i za svu decu pristupačne. Negativan stav ruske radikalne inteligencije prema veri izrazio se u potpunom seku-