Учитељ

инв ииининленнинанивиниииНиИВии Ири ин 027

dena je u školama svih stupnjeva školarina, koja se odbija od plate roditelja — radnika i državnih službenika; naročito visoku školarinu plaćaju roditelji koji su »politički nesigurni.« Mesto proklamovania u ranije doba decentralizovanja prosvetne uprave došao ie krajnji centralizam pod vođstvom komunističke stranke. Načelo izbora i autonomija, lozinke, prethodnog doba, proglašeni su »bur- . žuaskim predrasudama«, tč je svuda sproveden princip postavljanja i lične uprave.

Gore ie bilo rečeno da je sprovodenje opšte nastave bilo zaustavljeno građanskim ratom i glađu; broj đaka osnovnih škola opao ie od 9 miliona 1990 godine na 6,8 mil. 19992—93 god. Od 1923 god. broj đaha počinje ponovo da pomalo raste, ali priraštai dece ide brže od povećania broja škola. Pod takvim uslovima sveopšta nastav nikad se ne bi mogla izvesti. Sovjetska vlada ie najzad odlučila da obnovi napore koje ie u tom pravcu počela državna Duma. 1925 godine izdat ie dekret O opštoi nastavi. Uglavnom dekret ponavlia propise zakona iz 1908 godine, ali sa dve važne dopune. Prvo, zakonom je uvedena školarina u osnovnim školama čak i po selima, sve dotle dok se ne bude izgradio dovoljan broi škola za svu decu. Drugo, zabranjeno је otvaranje srednjih škola dok se ne otvori izvesan broj osnovnih škola. Broi đaka prvog koncentra drugog stupnja ne sme biti veći od 10% broia đaka četvorogodišnjih škola, а ђгој đaka drugog koncentra 921} 5, tog broja. Zbog tog dekreta, u mnogim mestima morale su sč zatvoriti škole drugog stepena. Međutim, sprovođenje dekreta u život u ovo doba (1923—1930 год.) nije imalo mnogo uspeha. Porast broja škola zaostaiao je iza Onog koji ie predviđen u planu, te je 1950 godine broi đaka сејуегог оdišnjih škola iznosio samo 10 miliona, računajući tu i »prestarelu« decu. U svakom slučaiu procenat dece obuhvaćene školskom mrežom počeo je ponovo da se diže i, što je naročito važno, obuhvaćeni su svi delovi Rusije, računajući tu i pokrajine naseliene zaostalim muslimanskim plemenima.

Broj srednjih škola u OVO doba počeo je brzo da opada. 1920 godine bilo ie 4.163 škole drugog stepena, 1925 god. 2.354, a 1926 godine samo 1.640. Reforma 1993 godine promenila ie njihovu strukturu: od škola drugog stupnia one su postale samostalne devetogodišnje škole. Stoga se ne da potpuno uporediti broi đaka za te godine: što je veći broi škola bio reformiran, toliko ie veći broi daka otpadao na prve četiri godine, koje odgovaraju četVOrOgOdišnioj osnovnoi školi. Dekret 19925 godine, kao što je spomenuto, imao je za posledicu dalje smanjivanie broja srednjih škola. Samo pred ovog doba, kad је bio uveden tk.zv. petogodišnji plan kulturnog podizanja, počeo je opet da raste broj srednjih škola. Kao što je rečeno, opšteobrazovni zadatak srednie škole bio ie žrtvovan potrebama sovjetskog gazdinstva i komunističke stranke. Naročitu ulogu u tom su odigrali čuveni »kompleksni programi« gde su ukinuti posebni predmeti, te je celokupno nastavno gradivo podeljeno u tri »stupca«: priroda, rad, društvo. Međutim, opadanje opšteg nivoa đaka, naročito pak studenata, pobudilo ie vladu da se odrekne »kompleksa« i da ponovo uvede nastavu po predmetima na stari način. Pri kraju ovog doba srednia je škola postigla izvesnu stabil-