Учитељ

tate. 1932 god. vlada je morala da snizi nivo prijemnih ispita u tehnikume i visoke škole, pošto nije bilo potpuno spremnih kandidata. Pod pritiskom tih okolnosti, naročito pak usled pretstavki visokih škola, vlada je 1933 godine ponovo uvela srednje škole, dopunivši ih čak jednom višom godinom (»desetoljetke«) i jednim pripravnim razredom za decu od 7—8 godina. Novi statut bio ie obnarodovan 16 maja 1934 godine. Prema njemu na celoj teritoriji S. S. S. R. uvode se tri tipa škola: »osnovna« (»početna«) »nepuna srednja« i »srednja«. Osnovna škola ima četiri razreda, nepuna srednja sedam, a srednja devet. Ranija »nulta grupa« sada se zove »pripremili razred.« Oni koji svrše sedmogodišnju školu (»sedmoljetku«) imaju prvenstveno pravo da stupe u tehnikume, a oni koji završe srednju školu imaju prvenstveno pravo da budu primljeni u univerzitete i druge visoke škole. Upraviteli osnovne škole može biti samo onai koji |e svršio »pedagoški tehnikum« (trogodišnji pedagoški zavodi, na koje se primaju đaci koji su svršili »sedmoljetku«), a ima tri godine službe. Njih postavliaju »republikanski komesarijati prosvete« na preporuku »mesnih odeljenja za narodno obrazovanje«. Direktori srednjih škola treba da imaju više obrazovanje i troOgOdišniu školsku praksu. Postavljiaju ih neposredno republikanski komesarijati. Drugim dekretom ponovo su uvedeni razredne starešine. Autoritet nastavnika je uspostavljen posebnom odlukom; mešanje u školske poslove zabranjeno je »pionirima« (deca — članovi komunističkog podmlatka) i »komsomolcima« (članovi »saveza komunističke omladine«) odlukom stranke. Rešenjem stranke od 253 aprila 1934 godine ukinuto je učenje partijskih ogluka i marksizma u osnovnoj školi. 1992—94 god. obiavlieni su novi programi i u potpunosti uspostavljeni tradicionalni predmeti, kako u osnovnoi tako i u srednjoi školi. Predavanje istorije i geografije ponovo le uvedeno zakonom od 16 maja 1934, pri čemu su zabranjene različite sociološke sheme. Još u februaru 1933 godine bilo je zabranjeno predavanje po »beleškama«, već su se morali upotrebliavati odobreni udžbenici. Tokom 1933 godine izdato je 45 miliona primeraka novih udžbenika, pri čemu mnogi su od njih bili udžbenici predratnog doba nešto obnovlieni. U septembru 1935 god. su standartizovane tabele rasporeda časova, tabele ocena i ispitnih pravilnika. Iste godine naročitim dekretom izrečena je osuda preterivanju u pedologiji i psihološkim testovima. Teorija o neuračunljivosti malodobnih prestupnika odbačena je: dekretom od aprila 1935 godine deca počevši od 12 god. stavljena su pod opšti krivični zakonik.*) Građenje škola u ovo doba išlo ie brže. Tokom 1935 godine sagrađeno jie i otvoreno 533 nove škole (od tog broja 350 srednjih) za 286.000 đaka u gradovima i 2.829 škola za 513.000 đaka po selima. Osim toga stare škole su proširene za 250.000 đaka. Prema planu za 1936 godinu trebalo je da se sagradi 1.507 školskih zgrada za 890.000 đaka u gradovima i 2.802 škole po selima za 569.000 đaka. Sagrađeno je 3.200 školskih zgrada. Gornji brojevi upućuju na vanredni porast svih vrsta škola, izuzimajući stručne, koje se gotovo

*) Sa primenom na njih i smrtne kazne. To je doprinelo smanjivanju broja „besprizorne“* (nezbrinute) dece. (Prevod).