Учитељ

680

врсте необично плоднога С. 3. Фјодорченка. Али ове занатлије одлично испуњавају наређења власти, а то је доказ, да ће занатлије још дуго владати у совј. литератури за децу.

Сва совет. поезија за децу, достојна овога високога имена, везана је на неки начин са Чуковским и Маршаком. Млади песници позајмљују од њих начине стваралаштва, теме, културу стиха. Међу овим песницима јесу, не баш обични, на пример: К. Висковски (,,Свиралица“, 1928; „У луци“, „Ја и моја породица“, 1930; „Четири морнара“, 1931 и др.) М. Фроман („Мишић Аљошка и мачка“, 1925; „Гвожђе“, „Секира и тестера“, 1926; „Петрушка“, 1927 и нарочито „Хлеб“, 1926), Е. Г. Полонскаја (,Зечић“, 1923; „Часовник“, 1925, 1927), А. И. Веденски („Много животиња“, „На реци“, 1928, „Железнички пут“, „Летња књижица“, 1929, „Зима свуда“, „Коља Когин“, „Кор“, 1930 „Путовање у Батум“ 1931 и др.), уредник дечјега часописа Н. Венгеров („Животиње“, „Мишеви“, Дивље пловке“ и др.), Е. Л. Шварц („Ведро“, „Ко је бржи», „На мразу“, „Пећа-петао сеоски пастир“, „Птичје позориште“, „Трг“, и др.) Д. И. Хармс („Иван Иванович Самовар“, „Милион“, „Игра“, „Позориште“. „О томе како је тата убио твора и др.).

Стихови Висковскога су ритмички врло читки и строги са јаким песничким полетом; песник не воли епитете; уопште узето, доста је сухопаран и дидактичан. Хармсова поезија је везана са стваралаштвом Чуковскога и Маршака и има сопствени тон. Његов је стих експерименталан. Наслањајући се на дечје стваралаштво, Хармс је, изгледа, нашао оне услове у којима речи и начини за спајање речи улазе у свест са највећим ефектом. Његов успорени темпо стиха рачуна на дечју аперцепцију, која воли понављања. Шварц воли комичну причу, која даје могућност да се створе велике фабулозне ствари. ·

Весела књига, изгледа, да се стабилизовала у руској литератури за децу и да је окончала питање које је одавно занимало педагошку мисао: да ли треба с децом говорити озбиљно или забавног За дете се све преобраћа у игру, па и књига за дете мора бити играчка и весела да би одговарала структури његове душе, да би га

хранила радошћу и да би му повећала осећање живота. С наступа-.

њем школскога доба јавља се диференцијација игре и рада. Али и тада, кад у руке ученика доспе уџбеник, весела и пуна животне радости белетристика мора му испунити време одмора и забаве. Ако је речено оправдано, онда се морамо према литератури за децу понашати озбиљно, као према самосталном одељку опште уметничке литературе и ни у ком случају у њој не смемо гледати, како то чине неки теоретичари, само дидактичко средство, које зависи од педагошке доктрине.

11. Животна прича

Животна прича више него и једна друга област совј. литературе за децу, осећа на себи снагу социјалне поруџбине. У њој има неколико великих тема: организовани совјетски мали народ (пионири), село, свет деце без надзора (беспризорни) итд. Сам појам животне приче врло је услован и често се у животне приче убрајају