Учитељ

књизи „Материјализам и емпириокритицизам . >) За разлику од ортодоксног марксизма, Богданов је подвлачио психолошки карактер друштвених појава. „Социјални живот у свима испољавањима, говорио је он, јест свесно-психички живот... Социјалност је нераздвојна од свесности. Друштвено биће и друштвена свест, у тачном смислу те речи, истоветни су.“ Богданов је назвао своју филозофију „монизмом,“ с чијег су гледишта физичке и психичке појаве елементи једног различито органивованог искуства. Психичко је индивидуално организовано искуство, физичко је социјално организовано искуство. То, што ми зовемо „телом,“ није „супстанција“ или „ствар по себи,“ већ нарочита „организација осећаја,“ у почетку индивидуална, па онда социјална. Објективност је резултат социјалне срганизације искуства. На тај начин идеја „социјалнога“ има код Богданова гносеолошки карактер. У своме учењу о друштву Богданов је применио Марксову идеју о „фетишизму робе.“ Он је сматрао да ће фетишизам ишчезнути тада, кад се уведе прави комунизам. С ове тачке гледишта, он је хтео да опише црте будућег друштвеног строја, по аналогији са првобитним комунистичким друштвом. Код Богданова се запажа у јачем степену биологизам, зоологизам у претстављању будућег друштва, који смо већ нагласили у Лењина.

Н Социолошки погледи које смо досад разгледали нису били обичне академске теорије, већ су они надахњивали читаве друштвене правце у руском животу. Чак и руски позитивизам био је друштвена струја, а да не говоримо о народњаштву и марксизму. Ми ћемо сад прећи на теорије чисто академске и научне.

1 Психологизам у социологији

У Русији није створена никаква нарочита школа колективне или социјалне психологије, иако су неке идеје, не без интереса, биле зречене у овој области од стране Н. К. Михајловског у чланцима, који су посвећени теми о „херојима и гомили“.2%) Ове идеје као да се потврђују новијим испитивањима из колективне психологије од (5 Фројда, М. Дугала и др. Треба тако исто подвући у овој вези и покушај примене на колективни живот људи идеје условног рефлекса у смислу И. Павлова. Говорим о „колективној рефлексологији“ Бехтерева, која, узгред буди речено, није код нас имала много присталица") Код нас имао је успеха врло интересантан покушај, да се истумаче социјалне појаве са гледишта индивидуалне психологије. Она је везана с именом Л. И. Петражицкога, по пореклу По-

25 Богданов, Емпириомонизм, т. 1—3, 1905—06. Његова наука 06 обшественном сознании, 1914, даље Всеобшаа организационнал наука (тектологиз), Берлин, 1922 и Падение великого фетишизма, 1910.

26) Сочинениа, т. ||.

27) Изашла 1921. Тумачење социјалних појава помоћу рефлекса налази се у самога ИМ. Павлова, Двадцатилетнње! опит обљективного изученил причин весшен нервнон дезтелљности, Л. 1924.

.