Учитељ
према утврђеном плодореду гајити поврће. На неправилним одељцима засадити зеље, рен, јагоде и малину.
Један повртарски трогодишњи плодоред изгледа овако: На првој трећини повртњака, пошто се добро нађубри стајским или вештачким ђубретом, производити прве године: купус, кељ, келерабу и спанаћ.
На другој трећини посадити прве године: лук, роткву, мркву, пастрнак, келерабу, цвеклу, целер и кромпир.
На трећој трећини повртњака засејати поврће које се гаји. ради зрна: пасуљ, грашак, 606, сочиво, соју итд. Идуће године усеви из друге парцеле гаје се на првој а из прве на трећој и тако се даље стално сваке године кружно понавља. На овај начин истовремено се поједине парцеле ђубре стајским или вештачким ђубретом сваке године.
Једну половину школског врта одредити искључиво за воћно растило и семениште и за украсно, медоносно и шумско дрвеће. Воћке и винову лозу садити поред стаза а ако величина врта дозвољава воћке се могу садити и на неправилном одељку и то на потребном растојању. Код шљиве и крушке размак између редова треба да буде 8 м. а у редовима 6 м.. У равницама размак између редова код јабука треба да буде 12 м. а у редовима 10 м. Кајсије и брескве могу се гајити у реду између воћака.
Сваки школски врт треба да има једну или две топле леје за производњу расада од поврћа а особито ако школа у току лета не располаже довољном количином воде за заливање поврћа. Рано произведен и расађен расад искористиће само обилну пролетњу влагу и плодови ће сазрети пре него што наступе велике летње суше. Ради лакшег обављања радова повртњак треба да је правим стазама подељен на одељке (табле) а ови на леје.
На двориштима многих основних школа у Бачкој налазе се живинарници, свињци и стаје за краве. Школске зграде су већином планске и често са купатилом за ученике и мештане. Ако се у стајама држи најбоља раса крава, у свињцу најбоља раса свиња: наша домаћа манголица или укрштена манголица и беркширска а у живинарницима најбоља раса: домаћа, словеначака или страна и ако се рационално гаје онда се ови објекти могу са успехом да употребе за сточарску и живинарску практичну наставу ученика. Према одређеном распореду ученици-це би сами обављали текуће радове у сточним стајама и живинарнику. Да би се ученици практично могли да обуче у пчеларству, уносној ситној пољопривредној грани, потребно је да свака сеоска основна школа има мали пчелињак у
школском врту да би пчеле могле да искористе медоносно шибље у њему и околини.
Обрада сеоског школског врта
Пошто су извршени сви припремни радови: орање, риљање односно копање земљишта треба овлаш пограбуљати и помоћу затегнутог дебљег канапа обележити ивице појединих одељака, стаза и леја, пошто су копање и грабуљање права вештина то је потребно да сам наставник покаже ученицима како се правилно копа и гра-