Учитељ

„ветерине вененвеевиинниниинаииранитеаииареенаввеириениивиеии авитиаеилииЕиишиишЕпЕвучиЕ О

ИМ ето, ми тога професионалнога састављача бајки најбрижљивије чувамо од бајке којом он дише кад ваздухом.

На срећу то нам никад неће поћи за руком. Зато што дете, спасавајући своју дечју психику, улази са бајком у подземље и њоме се користи, тако рећи, нелегално, увлачећи њу у свој свет контрабандом.

Познату дечју списатељицу Т. Богданович од најранијег детињства васпитавала је сестра јакобинца Ткачева. Њу је она тако чувала од бајки, па је чак и дадиља није смела забављати, да јој не би причала бајке. Девојчици су читали само научне књиге, углавном ботанику и зоологију. Али ноћу, кад је васпитачица најзад заспала, девојчица је, пошто се ослободила контроле, напунила своју собу најчудноватијим створовима. На њен кревет успентрали су се мајмуни, на столици крај кревета појавила се лисица са лисичићима, а у њеном рубљу почеле су се мицати неке птице и: она је сваку ноћ дуго с њима разговарала. Разговарала, зато што свако дете разговара са свима предметима и сви предмети с њим. Овај бајковити живот међу илузорним животињама доносио је девојчици велику радост, зато што је тај живот био природна појава њене дечје психике.

Тако је сирото дете инстинктивно бранило своје законито право на бајку, тајно се предавало тој истој фантастици од које су је одрасли чували као од тифуса. Г

Васпитачица је само то постигла, да бајку сатера у подвемље и да јој тако удесетостручи чари.

Зар не би било боље да се девојчици просто прочита „Црвена капица“ или „Пепељуга“ >

Ако пак одрасли мисле да дају маломе детету тачне податке из биологије, ботанике, хемије и физике, дете ће их просто исмевати, и у тренутку оно ће сву њихову науку преобратити у фантастику. _

Један пример. Кад је једна паметна московска мајка (наставник по струци) желела да своје петогодишње дете уведе у науку, у праве реалности живота, саопштила му је научне податке о зачећу и рођењу деце: дете је, саслушавши њено учено предавање, одмах ову науку прерадило на свој начин и саопштило својој мајци, да је оно, кад је било у њеној утроби, играло у тамошњој баштици и пило код тамошњег ујке чај:

»“— Тамо је и мали вртић, и песак у њему... И колица мала... И путници седе... Њих троје. Тако су мали. |

— А ти си живео код њих> |

— Ја сам ишао код ујкице у госте, а кад је дошло време да се родим, ја сам се с њиме руковао и изашао из твога стомака“.

Ето шта је урадило петогодишње дете са тим строго научним подацима, који суму у невреме саопштени. Укратко речено, дете је казало својој мајци: ти сама видиш да мени сада није потребна ембриологија, већ бајка да бих што потпуније, раскошније и богатије проживело овај најкориснији период за.моје психичко развиће. Не жури с превременим калемљењем на мене научнога мишљења за одрасле, зато што ја сваку твоју научну истину, по законима своје

Учитељ 4