Учитељ

Увођење у чпишање земљоџсних караша

Предавање у Ш разреду осн. школе

По свима нашим досадашњим програмима, план учионице, школ. зграде, школ. дворишта и најближе околине је припрема за читање и разумевање земљописне карте и има се обавити у другом разреду. Из сопственог искуства знам да је овај рад с децом врло тежак. За њега је тешко код деце побудити прави интерес, а још теже га је одржати. Градиво је апстрактно и изгледа да премаша снаге просечног детета у другом разреду. Тешко га схватају не само сеоска деца него и варошка иако она имају чешће прилика да очигледно уочавају планове при грађењу кућа. Тражи се велика умешност учитељева да искористи тренутне повољне ситуације или да их сам створи, па да му деца с вољом и разумевањем цртају план. Обично уложени труд и утрошено време не уроде жељеним плодом. Најчешће деца механички прецртавају учитељев цртеж и без разумевања повлаче за њим црте. Поучени искуством многи наставници овај рад уопште не обављају у другом разреду било што у њему немају успеха, било што су дошли до уверења да је излишан. Не изводе га ни наставници Огледне школе у Београду. И стварно, може се с пуно оправдања поставити питање, да ли је цртање планова најприроднији увод у читање и разумевање мапа» — На основу вишегодишњег рада дошао сам до убеђења да је тај рад не само излишан, него и верујем да не одговара душевним снагама деце у другом разреду. О овоме би старији и искуснији учитељи могли рећи своје мишљење. Ако већина налази да цртање планова у другом разреду није потребно, онда нека се ова главобоља не уноси више у програм другог разреда. У противном добро би било објавити неколико успелих практичних предавања која би послужила као потстицај и путоказ осталим учитељима).

Много се лакше и природније уводе деца у читање земљописних карата преко рељефа. Рељеф земљишта је и интересантнији и схватљивији за децу од планова. Настава земљописа у трећем разреду треба да почне упознавањем рељефа. Деца с вољом и разумевањем граде географске објекте и лако је њихов интерес с рељефа пренети на његово цртање у виду мапе. На занимљив и лак начин деца науче географске знаке и очигледним путем схвате њихово значење. За овај рад је најбоље ако у близини школе има подесна узвишица — брежуљак, с којег се може уочавати брдо, долина, река, пут. Ученици посматрајући крај, начине од земље или песка његов рељеф. Показујући на ученички рељеф учитељ даје упутство, како се поједини објекти цртају и деца с разумевањем нацртају мапу свога рељефа, односно најближег краја који виде са брежуљка. Али има школа у чијој непосредној близини нема згодног места за овај рад или се подеси рђаво време па нам спречава излет и рад на брежуљку. Онда нам не преостаје ништа друго него да обавимо рад у самој школи, било у радионици или школском дворишту. Једно такво предавање је овде изложено.

С том намером објављено је предавање: Нацрт (план) учиноице у | „Учитељу“ за март 1931 г. 5