Учитељ

изаеавишитнсилвитиарниеианиаништивинивиинвиитннилнининридевихтг таланта титан 2

мално развијенога детета развити преосетљив, раздражљив, нервозан карактер. То дете ће ту, дакле, морати да постане одвећ унезверено, нестално, па често пута чак и притворно, превртљиво,, лажљиво, лукаво, неискрено и малодушно.

ИМ, дабогме, да ће такво дете бити сада, по правилу, одвећ недовољно способно за што већу и дубљу концентрацију својега духа и знања, која је тако неопходно важна у самој школи, у школској настави. А нарочито ће такво дете бити мало способно за тако важну и нужну концентрацију и свога духа и свога знања и своје воље у доцнијем свом животу и раду у друштву.

Уз то ће такво дете бити по правилу одвећ ћудљиво, свађаличко и несигурно у свом животном држању и опхођењу. И отуда ће оно, као такво, бити психолошки одвећ много диспонирано: (склоно) како пуном егоизму, тако и сваковрсним личним испадима и каприсима (ћудима) у животу.

Такво дете ће, дакле, због свега тога морати да дође у ред деце која се тешко могу васпитати и развити у способне и морално“ чврсте личности. Оно ће, као такво, ширити свуда око себе мучну,. непријатну и раздражљиву атмосферу немира, несигурности, нерада, неискрености и притворности.

Дабогме да и ту има и може бити изузетака, отступања од такве судбине таквога детета, Али ти изузеци могу наступити само тада, ако су дате супротне мере у том правцу како у самој детињој природи, тако и у изузетно повољним друштвеним, породичним и школским приликама, под којима се развијало и васпитавало, такво дете.

И само тада, дакле, могу те супротне мере бити кадре да задрже, спрече негативан ток ствари у развитку детињем. Само тада могу оне да спасу такво дете од неминовне трагедије којој оно иде у сусрет.

х

У целокупном духовном и моралном развитку детета заузима врло важно место питање о формирању детињега карактера. И кад. је реч о томе, може се често пута једно физички, духовно и морално сасвим нормално развијено дете у доцнијем свом васпитању: изложити одвећ погрешним васпитним мерама и утицајима.

То ће бити случај у првом реду свуда тамо, где је то дете у породично-васпитној средини изложено наизменичном мешању и прелажењу од најстрожих до најлабавијих и најпопустљивијих мера. А тако исто то ће бити случај и свуда тамо, где се то дете. окружује све самим претераним нежностима и попуштањима у општењу и поступању с њим, где се, дакле, оно мази и где му се све чини и допушта.

Али ће се заједно с тим развити у том детету нужним начином и нешто друго, што ће бити од врло негативнога и катастрофалнога. утицаја за његов доцнији живот. Оно, наиме, неће и не може бити, баш због таквога поступања с њим, довољно припремљено и прекаљено за живот и борбу, неће и не може имати, дакле, чврст, от– поран и одлучан карактер.