Учитељ

Индивидуални моменши, Перо и кулшура руке код седмогодишњег дешеша у вези с насшавом Џџисања

„Исписане“ руке одраслих захтевају одређен тип пера. То је појава с којом се сусрећемо на сваком кораку у практичном животу, а која се обично правда навиком. Међутим, однос између пера и те особе не почива на голој навици. Тај однос има много дубље разлоге: он почива на анатомији руке те особе као органа који изводи покретање од којих настаје писмо. Ови покрети, ма колико се дотична особа трудила да им даје неки други облик, не могу бити друкчији него онакви какви одговарају грађи руке.

Задатак овога написа је да објасни:

" а) на чему почива однос руке, пера и писма код одрасле особе;

6) постоји ли такав однос и код седмогодишњег детета и,

в) ако постоји, какве закључке морамо из тога извући да се настава у писању изводи на здравој основи.

Орган за писање чини цела рука, почев од лопатице па до најситнијих крајњих делова прстију. МИ рамени злоб спада у органе за писање.

Положај руке при писању зависан је од природног положаја руке на телу, а тај је положај различит код разних лица.

Ако посматрамо више лица када стоје или када ходају, када су им, дакле, руке потпуно слободно спуштене низ тело, видећемо да је положај њихових руку јако различит: код једних су шачне гране окренуте напред, код других потпуно у страну, а код трећих чине отступања од ова два положаја. Те различите положаје шачне гране Фогт је назвао ставом руке. Узрок овим разним ставовима руку он налази у положају лакатне кости и жбице која је чврсто везана са костима шаке (шачиним кореном) и према томе положај лакатне кости и жбице мора имати утицаја на положај шаке. Али и положај лакатне кости и жбице зависан је од положаја рамењаче, а нарочито од степена развитка доњега дела те кости, управо од онога зглоба у лакту, где се везују лакатна кост и жбица са рамењачом. За положај рамењаче има важности рамени зглоб, јер његово стање развитка утиче на положај рамењаче. Као што се види, рамени зглоб је орган за писање који има јаког утицаја на став руке.

Нису кости једине које одређују став руке. Крупну улогу при томе имају мишићи пронатори и супинатори. Супинатори су мишићи руке који омогућују њезино извртање, пронатори увијање. Реч је о целој руци од раменог зглоба па до прстију. Код деце су супинатори доминантнији него пронатори, па је став руке код већине деце окренут у страну.

Став руке може се мерити справама. То су угломери са деловима за хватање која дотично лице узима у руке и онда се упоређивањем положаја угломера и 0% линије утврђује став руке тога лица. 09 линија је она линија која водоравно пресеца тело, а стоји окомито на линијама које иду кроз удове. Када је нечија рука окренута шачном граном напред, став је те руке 00, али, ако је потпуно окренута у страну онда је став те руке 90%. Свакако је потребно на јед-