Учитељ

Радник: Ми смо преосталу десетицу променили у динаре и саставили са оних 6 динара те смо поделили 16 динара и сваки је добио по 4 динара.

Ђак: И ја ћу променити ову десетицу у јединице и додати осталих 6 јединица.

956: 4214 === 16

Речима: Једна десетица има десет јединица и оних 6 чине свега 16 јединица. 4 у 16 јединица налази се 4 пута јер је 4 Х 4=16 дакле, ништа више не остаје да се дели.

Сад пита раднике, колико је сваки од вас добио новца.

Радник: Сваки је добио по 214 динара.

Ђак: Тако је, и код мене је изашло 214.

Правило о дељењу

Кад је сцена готова, могу се поставити још неколико задатака. Да би ђаци сами извукли правило о писменом дељењу, учитељ захтева да сваки речима каже правило о дељењу.

Ђацима је јасно и лако описати, јер су посматрали и раднике како су делили новац, а и ђака како је писмено радио, па запишу у · своје белешке ово правило:

Прво делимо стотине.

Друго делимо десетице.

Треће делимо јединице.

Да би ђаци боље упознали правило о писменом дељењу тј. кад деле стотине морају добити стотине. кад деле десетице да морају добити десетице. кад деле јединице да морају добити јединице, постави се овакав задатак: 804 : 4 ==

ђак дели стотине и добија 2 стотине. Дакле:

804: 4==2

Сад дели десетице 804 :4 = 2..

Биће случајева да ђак каже не може па одмах дели јединице. Стога им напоменути да код писменог дељења шта дели мора добити. Нулу дели нулу ће и добити.

Стога је: 2 у 0 налази се 0 пута

те 804:4=201

— 04

Најпосле делимо јединице.

Ја сам ово правило: „шта делиш мораш добити“ назвао златно правило за рачунску радњу дељења. На конгресу Огледних школа у Борову при критици, неке колеге су ми оспоравале ово правило наводећи овај пример:

Радник заради 400 дин. за 16 дана, колика му је надница. Овде би се динари делили са данима, па би изгледало да се не може казати: Шта делиш мораш добити. Но при"рачунској радњи не узима