Учитељ

обасјају широке хоризонте и да ју духовно вежу са народним идеалима. 4 Наш народ је огранак велике словенске гране народа, најближи сродник великом руском народу, те према томе није он изгубио своје стваралачке способности, него су савремени књижеввици залутали у пустињи бесмисленога подражавања, изгубили извор духовне моћи народнога стваралаштва и нашли се међу · малограђанима. У Враћање томе народном извору, са којега се види поглед народа на свет и на живот, једини је пут талентованих књижевника, ако хоће да се уздигну изнад грубе данашњице и да стварају књижевна дела од трајне вредности. Са тога извора прегледнија ће им бити и разумљивија и руска књижевност, у којој се најбоље види какав живот жели да оствари Словенство и каквим путевима треба ићи ради буђења мртвих душа и решавања социјално-економских питања. Д-р Дим. Ђуровић

Сшав Сшјеџана Мишртовог Љубише Према млешачкој кулшури

Критичари негативних страна западне културе нису ретки међу књижевницима и мислиоцима југословенским. Једно лепо место у кругу таквих имена у Х1Х веку заузима Ст. М. Љубиша (18241878). Љубишин рад се кретао у два правца — политичком и књижевном, он је био народни трибун и књижевни стваралац. Али обе те врсте рада служе истом циљу — националном општем делу. ·Љубишино књижевно стваралаштво само је допуна његовог политичког рада, они су органски спојени и служе његовом органском национализму. У овом чланку нас интересује само његов став према млетачкој култури, који се као црвена нит провлачи и кроз његов живот и његово књижевно дело. па: ои

Прво што пада у очи код Љубише, то је антитеза између великог млетачког града и нашег народног села. "Љубиша је био јако привезан за своје народно тле, био је с њиме органски срастао, зато га и буни неприродност и извештаченост великог града на западу. Вук Дојчевић, трезвен и сталожен претставник свога народа, у причи Свуда пођи, дома дођи подвлачи ту извештаченост у следећем:

о ФУ Млецима не рани нико осим мрнара и пећара... него свак лежи до подне, пак устану жути и надути, без крви у образима. А и невоља им је, кад већи дио ноћи проведају у игри и забави“ (1, 17)5) |

Сличну карактеристику Љубиша износи и у приповетци Кањош Мацедоновић, у којој Кањош овако прича:

„У свануће устах; обиђо Млетке с краја на крај, већ је сунце

5) Цитати се наводе по делима С. М. Љубише у издању „Народна просвета“ Београд. 3 И 10 3