Учитељ

и држе на глави таваницу (зову их каријатиде). Говоре о оделу каријатида. — Давид Леви: Ја сам казао да су као украс, јер жене чувају гробље, па ваљда и ове чувају гроб... Помиње се Мештровић.

О видику са Авале живо интересовање. Свако дете хоће да говори... Коен: Знамо један део Шумадије. — Кајон: показали сте нам отприлике величину врачарског среза. Видели смо село: Ресник, Пиносаву, Кумодраж. — ЈЉиљана: Пиносава је село нашег млекара... — Петар: видели смо од куда тече река Топчидерска. — Милица: у даљини планину Рудник из које извире Јасеница. — Радован: поред Јасенице: Топола, Вишевац... Сећају се и Карађорђа и Опленца.

Чувајући у младости стадо резао је Послали су га прво на занат код једИван Мештровић преслице, тиквице вог каменоресца где је вредно радио и штапове

Опленац изазива сећање: видели смо мало и пл. Венчац из које је 5 вађен мермер за цркву св. Борђа на Опленцу. — Љубомир: Испод | Космаја је Сопот, мој је брат летовао на Космају, туристе имају своју планинску кућу...

О Авали у прошлости. Причају шта знају о Порчи од Авале и по народној песми, и понављају сви: нема више града на Авали, нема више ни Порчиног гроба — прешао је пут преко гроба, а на развалинама стоји у мермеру споменик Незнаном јунаку... Слава Незнаном јунаку!

Понавља се и о Мештровићу шта знају. Знају готово сва деца

да је то велики вајар. — Томислав: Мештровић је израдио Победника у Б. Гор. Граду. — Зуна: Захвалност Француској на Великом Калемегдану.

Наставница пружа да читају: Како је Мештровић постао славан вајар. Највише их весели две слике: Мештровић крај оваца и Мештровић као ученик — шегрт.