Фабрике радницима

25

ме бих напоменуо да је једи.на државна функција која још не може доћи у обзир да одумире функција армије, јер стетлен њеног слабљења или јачања зависи од вањских околности, од тога колика опасност пријети једној содијалистичкој земљи извана, да буде опријечена мирна изградња социјализма у њој или чак да буде угрожен њен опстанак. Али та функција може доћи у обзир само за одбрану једне социјалистичке земље, а никако за агресију било против кога, јер у том случају губи социјалистички и добија империјалистички карактер, ако иде за освајањем туђих територија и угњетавањем друг.их народа.

Такав централизам својствен је и најизразитијој централистичкој буржоаској држави. Лењин каже: „Централистичка државна власт, својствена буржоаском друштву, никла је у епохи пада апсолутизма”. (Лењин, „Држава и револуција”, страна 144, руско издање сабраних дјела.)

Откуд тај централизам и стагнација у даљем развитку Совјетског Савеза V социјализам? То произилази из интерпретације Марксовог и Лењиновог учења о држави, од стране совјетских руководилаца. Стаљин има друкчије гледиште о одумирању државе. Маркс, Енгелс и Лењин уче нас да држава почиње одумирати од часа кад пролетаријат дође на власт. Разумије се, ради се о томе да пролетаријат одиста дође на власт V сваком погледу. То одумирање државе почиње прво у „њеним привредним функцијама”, у управљању производњом од стране произвођача, у постепеном преношењу привредних функција са државе на радне колективе, не скоковито, одједанпут, већ постепено, јер би иначе дошло до анархпје. ■