Фабрике радницима

28

стварношћу у Совјетском Савезу. Јер, шта радн огрома.н бирократски централистичкп апарат? Зар су његове функдије према вани? Шта раде НКВД и милндија? Зар су њпхове функције према вани? Ко н помоћу чега депортира милионе грађана разне националности у Сибир и на далеки Сјевер? Ваљда неће тврднти да је то мјера против класног непријатеља, ваљда неће рећи да су читави народи класа за уништавање? Ко омета и онемогућава борбу мншљења у Совјетском Савезу? Не чини ли то све један најцентрализованијн, најбирократокији државнн апарат који ни по чему није сличан државној машини која одумире? У једноме је Стаљин овдје у праву, ако се примијвни на данашње врпјеме, а то је да су ту заиста и функције те државне машнне према вани, али треба додати и то, да су оне усмјерене и тамо гдје треба и тамо гдје не треба. Оне с\ ссмјерене и ка мијешању-у снутрашње ствари другнх земаља, а протпв воље народа тнх земаља. Према томе, то су најмање функције једне социјалистнчке одумирајуће државе која одумире, већ више личе на функције једне империјалнстнчке државне машине, која се бори за утицајне сфере и подјармљивање других народа.

Даље, како Стаљин поставља питање улоге партије према држави? У својим дјелима он нигдје није одредио улогу партнје у првој фазн комунизма, то јест у социјализму; он сводн улогу партије на то да она руководи државним апаратом на коме још стојн биљег класног друштва. Према томе, није никакво чудо што се партија у Совјетском Савезу све више бирократизнра и сраста у једну цјелнну са бпрократским државним апаратом, то јест идентификује се с њим, постаје п сама дио бирократског апарата и