Фабрике радницима

30

рад престане бити само средство за жнвот, кад заједно с приблнжењем развитка појединада порасту и производне снаге, и ови извори друштвеног богатства пресипају се пуним потоком, само ће тада бити могућно потпуно преодољети уски хоризонт буржоаскбг права и друштво ће моћи да напише на својој застави: Сваки према способности, сваком према потреби“ (Критика Готског програма. Изабрана дела Маркса н Енгелса, том 11, стр. 15, издање на руском језику).

Ево, тако се поставља ствар с вишом фазом комунизма, од тога је у Совјетском Савезу још врло, врло далеко, а разумије се п код нас.

Било је људи и још увијек их има који су мислили и мисле да је руковање средствима за производњу рјешено тиме што се постављају као директори илн управитељп најбољи радници. То је добра ствар, јер на тај начин долазе на ту дужност људи у које се може имати повјерења и у које држава радног народа нма повјерења, јер преко радника директора којн је н сам потекао из редова трудбеннка народна држава нма бољу контролу у пословање с једне стране, а с друге стране такав директор боље разумије 'Јтазне потребе радннка н више води рачуна о радницима и о државној, то јест народној својини. Но то је бнла најпреча мјера при узимању средстава за производњу у државне руке п тако, разумије се, не може остати, ако хоћемо нзбјећи многе незгоде које би кроз један дуљн период ногле настатн из тога. То је једно, а друго на тај начин још није остварена парола „Фабрике радницнма“ и на тај начин не би се могла остварнтп идеја одумирања државних функцнја у привреди .