Фабрике радницима

32

хове бриге да се што прије и што више произведе потрошннх средстава, од бриге радника да се штеди а не расипа итд. Лењин каже: „Комуннзам почиње тамо гдје се појављује самопожртвовано савлађивање тешког рада, брнга обпчннх радника о подизању продуктивности рада, о чувању оваког пуда жита, угља, жељеза и других пронзвода који су намијењени не њима лнчно пли њиховим „ближњим” и „даљњим“, већ читавом друштву“. (Ле-њин, том XXIV, стр. 142. Сабрана дјсла на руском.).

Зашто ја истичем на прво мјесто нужност културног развитка? Ако погледамо колнкн је бно број индустрнјских радника у старој Југославијп, а колики је данас и колики ћ-е још бнтн, онда ни је тешко погодити у чему је ствар. Ко долази данас у индустријСка и друга предузећа? Сељаци. Дакле, огроман број сељака н полусељака и полурадника долази у предузећа н њих најприје треба приучити као раднике, а онда васпитаватн као раднике-управљаче. То ннје кратак н лак посао н према њему се треба односнти с највећом озбиљношћу и стрпљењем и енергично га савлађивати. Код васпитавања тнх нових радника нмаћемо п данас пмамо не мало посла С туђим схватањима код великог дијела раднпка о п>иховој дужности као радника, о њиховом односу ррема државној, то јест народној својинн нтд.

Узмнмо само чињеницу да мн многе објектс, па чак н неке највеће фабрнке, руднике н друге градимо и стварамо баш у најзаосталијим крајевима, као што су најзаосталији дио Босне, Санџак, Македонија, Косово и Метохн ја, Лика, Црна Гора итд., дакле свуда гдје је досад било врло мало или скоро ништа индустрпје, А ко ће радити у тим фабрикама, рудиицпма и дрттим • предузећима? Сељаци из тих