Ферменти и физиологија

64

пирогалол у пурпурогалин, хидрокинон у кинон и кинхидрон. На основу неких од ових реакција, оксидазе су нађене у крви и то у леукоцитима (Рогбет), у човечјој саливи, у крви мекушаца итд. Помоћу индофенолске реакције (оксидација мешавине е- нафтола и р- фенилендиамина, попраћена плавим бојењем) 5ећшћле је нашао оксидазе у ткивима само онде где су се налазили леукоцити. Оксндазе дисенола, нађене су у више елучајева код биља, али је само у једном елучају такав ферменат дубље испитан. Лаказа, оксидишући Ферменат дифенола, бно је предмет свестраног изучавања, и на тим резултатима су основани извесни нови погледи не само на оксидишуће Ферменте, већ на Ферментске акције у опште (ко-Ферменти Вегталд-а). Лаказу је пронашао Вегтапа“ у биљном соку, латексу, дрвета ЛЛЉиз зисседапеа. Тај сок чим дође у додир са ваздухом, потамни и на његовој површини начини се тврда кора која штити остатак латекса. Из тог латекса може се одвојити једно зејтинасто тело које се раствара у алкохолу али се не раствара у води, које одаје од себе надражљиву и опасну пару. То је тело лакол. У води, у облику емулсије, лакол је беле боје и остаје непроменљив у додтру са ваздухом. Али ако му се дода врло мала количина талога добивена помоћу алкохола из латекса, тада оно одмах меља боју, потамни и поцрни и то нарочито брзо ако се меша у присуству ваздуха. У одсутности пак ваздуха нема никакве промене боје. Најзад, ако се онај алкохбани талог птрокува у воденом раствору пре неро што се дода лаколу, овај не мења боју у његовом додиру. Из тога је Веткапа закључио да се промена посматрана на лаколу састоји из једне оксидације и да ова бива под утицајем једног Фермента, којије назвао лаказа. Поменули емо већ приликом ко-Фермената, да је Вемтана констатовао да лаказа садржи редовно мангана, и да је њена активност сравмерна са количином тог метала. Код неких океидаза манган је замењен гвожђем; то је случтај за оксидаву из Зеђатив топе и за оксидазу кромпира. Лаказа утиче нарочито на полифеноле, пирогалол, хидрокинон и т. д. док је њен утицај на монофеноле блаб. Док су орто и парафеноли лако океидисани од лаказе дотле је тај Ферменат без утицаја на мета-феноле, као што су Флороглицин и метамидофенол.

Тирозиназа,

Код биљака и животиња нађен је Ферменат који океидише тировин и друга многобројна тела која поседују једно Фенолпо ОН. Тај ву Ферменат Ветбтала и Воштисјов назвали тирозиназа, а нашли су га код неких печурака као што су Лиззша аепса и Адаггсиз тепеих. Тировиназа се налази и у мекињама и она је узрок карактеристично боје „црног“ хлеба, Многи биљни сокови имају особину да подрне

1 Везтапа, Ви. вос, са. ХИТ 362 (1595).