Ферменти и физиологија

Фермента различно је од згушњавања које се добива помоћу киселина. Оно се нарочито састоји у промени казеиногена, беланчевине млека, под утицајем лаб-Фермента. Усирена маса не садржи казенногена, већ једну беланчевину која се не налази у млеку, сличну казепногену али која се од ове битно разликује поглавито по томе што редовно садржи калцијума. У лактосеруму пак нема казеиногена али има поред лакталбумине и лактоглобулине које се налазе у млеку, једна беланчевина карактеристична лактосерума, која има особине протеоза п која се назива лаптосерумпротеоза. То је тело један од производа растављања казеиногена под утицајем лаба, а други је усирена беланчевина. У томе растављању састоји се улога лаб-Фермента, али оно пак није довољно да проузрокује сирење. Јер, ако се млеко ослободи својих "растворених кречних соли помоћу амонијум оксалата, тада се под утицајем лаба млеко не сири и ако је казенноген претрпио распадање у лактосерум-тлобулин п беланчевину карактеристичну усирене масе, — параказенн. Ако се таквом „оксалатованом“ млеку који је био изложен утицају лаба дода вишак једне растворене кречне соли, оно се спонтано вири, чак и кад је лаб претходно разорен топлотом. Дакле из овога излази да лаб-Ферменат не игра непосредну улогу у сирењу млека. Његова се улога састоји у претварању казеиногена у параказеин и лактосерумглобулин. Под утицајем кречних соли, вероватно јединећи се с њима, параказеин се претвара у сир; за ову последњу промену лаб-ферменат није потребан.

Фибрин-ферменат,

Тај Ферменат, који се појављује у крви када ес ова течност не налази више у својој Физиолошкој средини, узрок је појави познатој под именом сирења крви. У овој појави као код и у сирењу млека Ферментска се акција састоји у хемиској промени једне беланчевине. Под утицајем Фибрин-Фермента, фибриноген, тлобулина расгворена у крви претвара се у нерастворљиву беланчевину фибрин, која у мрежу својих конаца повуче крвна зрна. У томе се поглавито састоји енрење крви. Ферментека се акција састоји дакле у претварању фибриногена у Фибрин. Несумњиво је да се та промена, као год и усирењу млека, састоји у једном раздвајању беланчевине на коју утиче Ферменат; јер се мање налази Фибрина од несталог фибриногена и у исто се доба појављује једна беланчевина, фибринглобулина, која се није налазила у крви пре сирења. (У последње доба ово је последње порицано). Из свега тога јасно је да постоји извесна сличност између сирења крви и млека; али постоји и једна битна разлика, а то је да лаб-ферменат не може да произведе стрење млека без кречних соли, док ове нису потребне за акцију Фибрин-фермента. Међутим, кречне су соли илак неопходно потребне и за сирење крви, само што играју своју улогу

Дирера иначе

патииивиљи сви Бг" паниниитантињин | адњић

дада. права“ ши нн

виа јаја

Пн

пи ињшри