Фигарова женидба или Луди дан : комедија у пет чинова

ЧЕТВРТИ ЧИН

(Дуга сала, украшена великим свећњацима, полилејпима

запаљеним, цвећем, венцима, једном речи спремљена

за свечаност. Напред, на десној страни, сто са прибором за писање, за њим наслоњача.)

СЦЕНА 1.

ФИГАРО, СУЗАНА.

ФИГАРО (обухватио Сузану обема рукама).

Е, дакле мила моја, јеси ли задовољна2 Својим златним језичићем моја мати обрлатила је свога доктора! Поред свег његовог противљења он је узима, и тако твој дурновити ујак нема више куд. Само још господа) што бесни, јер, на крају крајева, њихов брак изводи се по цену нашега. Насмеј се мало што се све тако добро свршило.

СУЗАНА. Јеси ли видео шта чудние2

ФИГАРО.

Или управо веселије. Ми смо хтели само један мираз и то ишчупан из његових руку; а ево нам два мираза у рукама, од којих ни један не долази из њетових. Тебе је гонила једна огорчена супарница; а мене није остављала на миру једна бесомучнице! "Све се то преобратило за нас у најбољу матер. Јуче сам мислио да сам на свету сам, а сад ето имам родитеље; истина, не тако велелепне као што сам их ја шарао; али доста добре за нас који немамо сујету богаташа. ;