Фигарова женидба или Луди дан : комедија у пет чинова

138 БОМАРШЕ

страховито убо у прст; затресе прстом, притисне га, сиса га и гледајући у хартију, запечаћену чиодом, каже): До ђавола стим женама које свуда забадају чиоде! (Баца јена земљу, затим прочита писамце и пољуби га).

(Док говори он, као и Фигаро, оркестар свира врло тихо).

ФИГАРО (који је видео све, каже својој матери и Сузани).

То је љубавно писмо, које му је морала спусгити која девојчица у руку у пролазу. Било је затворено чиодом, која га је ђаволски убола.

(Играње се наставља; граф, пошто је прочитао писамце, окрене га ш види у име одговора да треба да врати печат. Тражи по земљи и нађе најзад чиоду, коју забоде у свој рукав).

ФИГАРО (Сузани и Марселини).

Од оног кога волимо све је драго. Ено га где диже чиоду, ах! Чудна је то глава!

(За све време Сузана се знацима споразумева са графицом. Играње се завршује, дуо почиње поново).

ФИГАРО (лриводи Марселину графу, исто као што је привођена Сузана; у тренутку у коме граф узима невестин шешир, и у коме треба започети дуо све се прекине узвицима.) 6

ПРИ ЈАВНИК (виче на вратима).

Та станите, господо! Ви не можете ући сви... Стражари овамо! Стражари!

(Стражари, чувари лова, одилазе на врата). ГРАФ (устаје). Шта је тог ПРИ ЈАВНИК.

Господару, то је господин Базил за којим се надало читаво село, зато што иде п пева.