Фигарова женидба или Луди дан : комедија у пет чинова

140 | БОМАРШЕ

сподару забављајући господина који је од његова друштва, имам права сад и ја да тражим његову правду.

СУНЦОЖДЕР.

Пих! Господару, нимало ме није забавио с његовим тричавим аријицама...

ГРАФ. Једном речи, шта хоћете, ви Базиле2 БАЗИЛ. Што ми припада, господару, руку Марселинину; и зато долазим да спречим... ФИГАРО (приђе).

Мора да господин давно није видео како изгледа једна будала

БАЗИЛ. Господине, баш у овом тренутку.

ФИГАРО.

Пошто се тако добро огледате у мојим очима, проучите у њима оно што вам претсказујем. Ако само мрднете да се приближете госпођи...

БАРТОЛО (смеје се). А зашто! Пусти га нека говори. НАПАСТ (приђе између њих двојице). За-ар два пријатеља 2 ФИГАРО. Ми, пријатељи!

БАЗИЛ. Каква заблуда! ФИГАРО (брзо).

Зато ваљда што компонује досадне арије као тропар.