Филателиста

Vogah ZO Те РА

од. 1

му је за време рата радиран словеначки натпис, али је радирање извршено непотпуно, те се код чистих отисака од тога жига могао још прочитати словеначки натпис. Дакле, остао је траг срџбе и обести аустриских Немаца као доказ како су поштована права других народности у Аустрији (за време рата), у овом случају о Јужној Корушкој, где су Немци били у мањини.

ФИЛАТЕЛИСТА о __ Страна 23

вот и у републици Аустрији и скупо плативши велике грешке оних заблуделих Словенаца, који су, под притиском ватиканских слугу и поводећи се за лажним обећањима да ће у републици Аустрији наћи боље прилике за живот него у 32 једници са осталом браћом у Југославији, гласали за Аустрију, — похрлио у борбу части за право на слободан живот, пролио потоке крви и, улажући крајње на-

Ми + ~ х 7744 === М у ~

53 == – : ~ >

ff Ф«о02г Усти [573 200 Пе Sha para = . ~ “а та, У а Бељах Св ЛЉхов ита ка а не Сима 5 , 2 = оСбештма бес _ одмсск, о ооа вара

Лодгврје

LA МЈесе миш е об «со

Код поштанских агенција (набиралница, сабиралишта) још је чешћа била употреба двојезичних жигова, што је сасвим природно било, јер је из градова и већих места словенски живаљ био потискиван од досељених Немаца, а по селима и мањим насељима био је компактнији.

Инж. Милер наводи да је 1920 године у плебисцитној зони А било 22.800 Немаца и 49.600 Словенаца; да је право гласа имало 39.291 лице, а да је гласало за Аустрију 22.025, а за Југославију 15.279; и закључује да је један велики део корушких Словенаца дао свој глас за Аустрију.

Ето и ови подаци из дела Аустријанца.

Милера указују на истинско, право стање народа у Јужној Корушкој!

Да није било неправедно удешено повучене границе плебисцитне зоне и других неправилности и разних махинација Италије и других тадањих великих сила и Ватикана, вечитог аустриског при“ јатеља, а недовољне активности тадањих водећих кругова у Југославији, плебисцит би свакако испао друкчије и корисније по Словенце.

Али ни после силних погањања пре и за време првог светског рата словеначки народ није малаксао у борби за своја народносна права; није му убио вољу на свој живот ни резултат гласања у плебисцитној зони А 20 октобра 1920, па ни она силна прогањања у републици Аустрији и за владе Хитлера и његових приврженика у Аустрији, већ је за време другог светског рата, — искусивши несрећа и

ai „Xeon

—е рахица ФУ 7 ИЕ „Дрсажеме истрабха

поре за постигнуће постављених циљева помагао у борби против фашизма и онима, који му данас, горе него стара Аустрија, идући под руку с повампиреним, хитлеровцима, забрањују употребу свога језика, збора и договора и изјаве жеља за присаједињењем слободној братској Југославији. a

А како HM је тамо било! „Сами Немци признавали су дасусе у време аустриске републике прилике за Корушке Словенце, у поређењу са стањем пре 1914 године, још далеко погоршале, нарочито путем економског угњетавања и основних шко“ ла.“ А у лето 1942 године немачке повереник за мањине у Корушкој, МајерКајбиш казао је: „Ко још даље говори словеначким језиком, тај се свесно сматра припадником словеначког народа и с тиме и Словенства, Употреби словеначког језика треба једанпут учинити крај и то и у приватном разговору. На територији северно од Караванки мора да се говори немачки, и то треба постићи свима средствима. За Словенце у Корушкој нема више места,“

Нису били довољни потоци проливене крви овога у сред Европе поробљеног народа у борби против фашизма и германског и италијанског империјализма, није била довољна његова слободна реч, нису биле довољне јавно исказане претње фашистичких господара; прешло се преко свега тога, и Корушки Словенци остадоше и даље аустриски робови. Оставише га и представници великог и силног демократског СССР, који су били, као носиоци идеје народног самоопредељења,