Филателиста

isto tako zaslugom druga Kobala i objav-

lieno ie u raznim filatelističkim časopisima i to: francuskim, tali{anskim i nemačkim,

a razume se ı domaćim. : Članke o Lovrencu Koširu doneli su i

razni dnevni časopisi. Ipak ovo dokazivanje

da ie Lovrenc Košir prvi ı pravi idejni

tvorac poštanske marke, niie bilo potkrep-.

lieno verodostoinim dokumentima, ier se obzirom ma izbiianie drugog svetskog rata ı na okupaciju Nemačke niie moglo, pored svih nastoiania, doći do autentičnih dokumenata, Која se verovatno nalaze u Leipzigu ili u Beču, јег je prema pisanju istoričara nemačke pošte Von Ernesta Kiesskalt-a, na 278 strani niegove knjige »Entstehung der deutschen Post« konstatovano da je Viša poštanska direkciia u Leipzigu utvrdila da ie Lovrenc Košir već godine 1836 predložio austriiskoi vladi plan na osnovu koieg se poštanske takse u buduče ne bi naplaćivale u gotovu već putem nalepljivih maraka.

IMinistarstvu pošta stare Jugoslavije bile su poznate ove činjenice, ali zvanično ništa miie poduzeto da se zasluga našeg zemliaka Košira prilikom 100-godišnjiice poštanske marke obeledani i da se na tai način pravo na originalnost niegoyve ideje najavi | rezerviše; dok se tačno ı dokumentovano ne utvrdi činienično stanie.

Suprotno ovakvom stavu nadležnih u staтој Jugoslaviji, postupilo ie Ministarstvo pošta FNRJ i sa puno razumevania i smisla za odgovornost pred istoriiom poduzelo korake da se utvrdi kome pripada pravo da bude nazvan tvorcem poštamske marke.

Naše Ministarstvo pošta izdalo ie uoči »Imaba« izložbe u \Bazelu seriiu franko maraka sa likom ı ijednu avionsku marku sa rodnom kućom Lovrenca Košira, sa ispisanom godinom 1836 i dodatkom sa tekstom o ideinom ivorcu prve poštanske marke. Ministarstvo. se nile zaustavilo samo na tome već je izdalo nalog svojim organima da tragaiu za докштепшта, Која се пеозрогno dokazati odakle potiče zamisao poštanske marke, što le, ma našu veliku radost i u prilo> utvrdivanja istoriske istine po OVOme problemu, konačno pošlo za rukom šetu Međunarodnog poštanskog odelenia pri Ministarstvu pošta FNRJ drugu Mićiću Milomiru. Čitaiući zapisnike raznih Konpresa MeЧипакодпог pošlanskom saveza, drug MiČIĆ naišao Je u zapisniku šeste sedmice (od 24. septembra) prvog kongresa U. P. U. Кој зе одгхауао об 16. 1Х. до 9. Х. 1874. god. u Bernu, na pasus u Wome.se govori da ie članovima Wonpresa saopštena sadržina pisma Lovrenca Košira, poštanskog činovnika iz Zagreba, u kome iznosi tvrdniu da ae om doprineo iIznalaženiu poštanske marke „i izvodeniu drugih poštanskih, re-

formi, pa fraži da mu io Kongres prizna ili dodeli magradu. | = Оуај tekst zapisnika poslužio ie drugu

_ Mićiću kao putokaz da bi mogla da se sem u Leipzigu ili Beču, dokumenta o radu Ko-

šira nalaze i u Bernu. Pretpostavka bila le tačna, ier su orig:mnalna dokumenta pohraniena i pronađena u Švaicarskom državnom arhivu u Bernu, koji ie našem Mini-

stlarstvu pošta stavio svoje usluge па гасро-

loženie i širom otvorio vrata svoje istoriske poštanske riznice.

Prvo је pronađena Корда одеоуог= pretsednika Prvog kongresa u kojoi se Koširu saopštava da је Kongres primio nm znanje Koširovu pretstavku ali da niie nad-

· ležan za rešavanie problema iznetih u preistavci. Kao prilog zapisnika pronađeno је

даје originalna pretstavka 'Košira, koiož su bila priložena druga Koširova dokumern=ta. Među niegovim dokumentima nalaze se i prvi obrasci nalepnica u raznim bojama. koje treba svakako smatrati pretečama današnie poštanske marke, ier sadrže sve niene elemente, a pre svega taksu.

Lovrenc Košir, svestan značaia poštanske marke, svestan da su njegovi predlozi značili revoluciju u pojedmostavlieniu DOštanskog: saobraćaja, uporno ie пазгојао да dokaže originalnost svoje zamisli. — On је svoioj pretstavci priložio dokumenta iz ZOdine 1836 ı pružio sve dokaze da ie pre Rowlanda Hill-a, davao sugestiie i nastoiacda. se uvedu poštanske marke. Košir navodi u svojoj pretstavci i podatke o tome gde je sve pisao ı šta ie preduzimao da SEC niegova ideja usvoji ı Ostvari.

O svim ovim dokumentima koja se nalaze u Švaicarskom državnom arhivu u Bernu, učiniene su foto kopije, koje se уес nalaze u IMinistarstvu pošta FNRJ.

Činienica da se L. Košir prijavio Кас ideini tvorac poštanske marke baš prvom medunarodnom poštanskom forumu, značaina ie koliko za upornost Košira ı intenzivnost njegovih nastojanja, toliko i za' dokazivanje ispravnosti tvrđenja da ie Košir stvarno prvi pokrenuo pitanie zavođenia poštanske marke mesto ubirania taksa ı gotovu. Košir je morao biti potpunoma siguran đa ima baš on pravo da bude priznat za ideinog tvorca poštanske marke, ler Sl tadanji pretstavnici raznih zemalia, među kojima su se nalazili ı na ovom pitaniu Zzainteresovani Englezi, koji su učestvovali na Konpresu U. P. U. bili niegovi savremenict i prema tome u mogućnosti da Koširove navode i tvrdđenjia bez teškoća provere.

Sem toga, da ie bila niegova pretstavka neozbilina, ne bi se takav forum Као 52 ije bio I Rongres LU. P. U. uopšte bavio tim pitanjem, niti bi se nešto neozbilino mogie uneti u zapisnik o. zasedaniu Kongresa.