Филателиста

_ пуним

Ма па 0 O подизале су се.

__ палате индустријатаца и банкара и то све. уложеном радном снагом поцрнелих од зноја и крви, трудбеника. Стварали су се _ с једне стране богаташи, капиталисти са

џеповима и још пунијим стома=

цима, а с друге стране војска недовољно

награђених, никада ситих. Стварала су се два табора — екепадакатрва и неза-. ДОВОЉљЉНИХ.

И као што су сви велики „изуми служили и добру и злу човечанства, таке су судбине биле и железнице. Оне су ути-

цале на културни развитак човека, али су.

биле и моћно средство за богаћење великих капиталиста и њихових компанија. __ Али, У борби зла и добра увек је на крају победило добро. МИ на путу ка томе крајњем циљу — победи добра над злом, увек се осећао све већи напредак и све мање растојање од одређеног циља. Што год су незаситљиви интереси богаташа били већи, у толико се јасније оцртавала разлика између трулих богаташа и радног народа. Све гласније су се чули протести експлоатисаних, све јаче је долазила до изражаја свест радника да треба да ради не за појединце, већ за заједницу, да не треба да продају труд и ум појединаца, већ да је улаже у добро и напредак целог друштва, јер кад буде добро целом друштву, биће и њему. Железница је те људе и те идеје преносила из места у место, из фабрике у фабрику, из радионице у поља. Као што је железница пролазила преко равница и врлети, прека великих река и кроз утробу планинских масива, тако Cy Cc CO њоме пробијале идеје радног народа за бољим културнијим животом, идеје о једнакости људи, о поштовању човека, 0 значају и признању рада и др. и др. Те су идеје преносене и усмено, пре“ ко људи, и писмено, преко поште, А поште за свој велики напредак имају да захвале у највећој мери железницама. Сваког дана милиони вагона преносе пошту из једног у други крај света. Преносе се писма, преносе се новине и књиге, — преносе се производи човечијег ума. Преносе се и добре и зле идеје. Железнице су немоћне да их одабирају „али као и У свему другом, и овде, железнице преносе све више добрих и за човечанство кори“ сних идеја. И железнице ће бити те, које ће поред силних користи, које причиња“ вају људском роду од почетка свога живота, помоћи човечанству да победи правда у свету, да сваки човек, да свака људска заједница живи слободно и само-

ода нико. не Пе ничији ТЕ oh CaMO-

_ сталан, слободан новек, веран члан сво је земље и искрен поборник слободе.

братства и љубави међу народима.

Док није било железница, није било јачег додира међу људима, па није могло ни бити већег напретка у човечанству. Железнице су кренуле напред и приврелни и културни живот народа. Железнице су с правом заслужиле да се век њихо- | вог развитка назове веком железница. Значај железница су добро оценили и они који преко њих гомилају капитале, као и они који се против тога боре; сви знају какве им користи железнице могу донети, па у изградњу и усавршавање железница улажу они први све више огромне капитале, а ови други све више добровољног рада М у томе је настало

"надметање Ко ће показати успешније ре-

зултате: онај који рачуна са цифрама п са центима на уложени капитал, или Oнај, који радећи из љубави према земљи и Народу, има само пред очима успех и напредак своје земљег Ми, Југословени, можемо с поносом погледати у очи целом свету, јер смо ми показали да је овај други начин сигурнији и бољи. Ми смо брзо обновили за време рата порушене

"пруге и изградили много километара но-

вих пруга брзо и лако, без посредовања зајмодаваца и великих капитала, али са много сметња од стране пријатеља и непријатеља, а са још несравњено више љубави наше деце према овој напаћеној земљи. Југославија је покалаза и имала се чиме подичити пред целим светом — са успехом њене омладине у изградњи жедезничких пруга Брчко-Бановићи, Шамац= Сарајево и др.

Признање великог значаја железница огледа се и у многобројним јубиларним прославама железничког саобраћаја у целоме свету. Ми, филателисте, из године у годину добијамо из разних крајева света јубиларна издања марака. Од краја прве четврти овога века навршавају се стогодишњице постојања железница у разним државама и државе се утркују да на својим визит-картама — поштанеким маркама покажу свету напредак железница на своме тлу. И“ Југославија је изишла пред свет двема серијама да покаже напоре своје омладине на грађењу железниua, |I изграђене пруге, као и издате серије марака причаће и целом свету и нашим будућим поколењима о сјајној омладини. југословенских народа, која се борила с пушком, пером и пијуком за сло-