Филателиста

| луте, затим класика емаља ара E ___вропе, рачунајући ту и немачку и итали-

: јанску класику. –0 У осетљивом је опа: у аустриска ро_ба и то баш она најбоља. Тако се н. пр. Долфуе може добити за 12.000: лира, што би“ одговарало наших око 1.200 лин. и "ако га Пумштајнов каталог нотира за 1950 г. са 170 фр. Мсти je случај и са „ВИПА“ олоком; он се може ДИ И, испод 20.000 "метро-лира или 2.000 дин. а Цумштајн га нотира 375 фр. И друге пи боље ствари показују осетљиво тенденцију према доле и могу се добити за сса 50% јев-. _тиније од било какве каталошке нотације,

Данас се ретко види сабирач, који сабира целу Европу, а још мање по цео свет. Највише се сабира једна или две земље. Исто се тако ретко виђају специјализирани сабирачи, као н. пр. они који сасиру. рецимо, само зрачну пошту или саоирачи спортских марака или марака Шрв. крста ит. д.

Утакмица појединих земаља у издавању што више редовних, те добротворних | пригодних издања постовља код правих филателиста велико питање одакле смоћи толики новац за сва та издања. И Саш ради тога финансиског проблема озОомљни филателистички кругови у страном свету сматрају да је већ дуже времена постојећа криза у светској филателији

"мо прекретницо. која би имала из филателије створити све пре само не идеал"не аматере филателисте.

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ МАРКЕ НА СТРАНИМ

ТРЖИШТИМА

Све до издавања спортске серије „Пла= Кица“ југословенске марке су се на страРим тржиштима убрајале у ред најјевтинијих марака на свету. Чини се да је баш са „Планицом“ одзвонило разним шверцерима. Несташица ове спортске серије на страним пијацама нагнала је тада стране филателисте да се интензивније заинтере-

сују за југословенске марке. У почетку су се чули разни приговори, зашто тако висока цена, а трговци су се изговарали да је динар скупљи им да су ради тога и марке скупље. И данас се још увек чуДу ти исти приговори. Шире их у главном наши политички противници, Међутим, шта било и какогод било. данас се

“за. југословенски динар У "филателији мо—

Da плаћати пун курс и то на бази 1 долар = 50 динара. рта су цене за Јупабловенске марке~

"У западном свету:

- Планица“ 9230 м. лира или 923 nHH_

Тенденца У порасту. 5 „Македонија“ 350 м. лира или 35 дин:

Тенденца у опадању. |

„U.. P_ U.* 1100. vw. umpa или 110 JUHH.Тенденца у опадању,

„Македонија“ зрачна пошта 900 лир= или 90 динара. Тенденца у опадању.

ФИЛАТЕЛИСТИЧКА БУДУЋНОСТ ТРСТА

Како је старијим филателистима познато, Беч је све до Хитлеровог похода на Аустрију словио као нека врста филателистичког центра, поготово за централну и југоисточну Европу. Социјалистичка структура земаља народне демократије и У опће нови политички курсеви у земљама, које су до рата гравитирале у филателији према Бечу, учинили су овај град неинтересантним у толико, што Беч неће више бити у положају да лаје тон филателији суседних земаља и ла буде њихов обскрољивач. Ради тога се сала намеће питање који би град био најподеснији да преузме некадању улогу Беча у филателији, али велика већина их је, који мисле да би Трст био најпозванији да буде наследник Беча. Трст лежи колосално географски, има филателистичку традицију; само је питање да ли су данашњи филателистички клубови и фФфилателистички трговци у Трсту способни да преузму на себе тако велику, тешку и одговорну задоћу. Јер, ту. се у првом релу ради о доорој организацији. те о мобилизацији потребних кредита. \

Стављањем у Слободног Кћанског територија као самосталне државице искренут ће неминовно на тапет MH ово. питање, па је потребно већ сада мислити и припремати се, како би ћраду (Ep: Јуста и филателији дали достојно ме– сто.

живот трш-

Мате Стубица