Филателиста

олигархија. Они успевају да овладају целим економским животом земље и да ставе државни апарат у своју службу. Они стварају међународне везе и међу собом деле цео свет. Не само радничка класа, већ радне масе и цели народи постају искоришћавани и обесправљени. То је довело до заоштравања противуреч= ности и сукоба који су се испољили ну борби ! маја 1886 године у Америци.

Својим екаплоататорским и неприја-

тељским ставом према радницима, од којих су све узимали, а ништа давали, капи= талисти су у радницима изазивали оправдану мржњу, која се, дуго тињајући. најзад претворила у борбу за бољи живот радног човека у борбу за уништавање експлоататора и експлоатације. Та је борба, међутим, била неравна. Док су једни имали у својим рукама и производна средства и политичку власт, радници осим поштења и вредних руку нису имали ништа. Поред тога понуда радне снаге била је сваким даном све већа и већа, што је код недовољно свесних радника стварало конкуренцију, коју су капиталисти искоришћавали за себе, отпуштали борбене раднике са посла, снижавали наднице, постизали веће профите.

Код радника се појављује авест да ће свој економски и социјални положај поправити само ако буду јединствени и ако колективно иступају према капиталистима, Радници се почињу организовати У своје професионалне организације — синдикате, који су у прво време поставили као главни задатак ублажавања тешког економског и социјалног положаја радничке класе и борбу против међусобне конкуренције радника на тржишту радне снаге,

Путем масовних радничких _ покрета, штрајкова и других мера, радничка класа је водила борбу за повишење надница, скраћивање радног времена, поправљање свог економског и социјалног положаја. (Они су тражили да стандард радничког живота одговара општем нивоу привредног и културног живота земље, да за свој рад добијају пристојну надницу и услове живота потребне једном човеку. Али, сни су наилазили на велики отпор владајуће екаплоататорске класе, која је успевала да корумпира поједине издајнике радничке класе и да их силом наметне радницима као њихове праве вође. Међутим, то им није успевало, јер су радници увек и на време видели ко је заступник њихо= вих интереса и водили упорну борбу против ових наметљиваца,

Често су пута штрајкови п друге радничке демонстрације, које су имале за циљ побољшање услова рада, у крви и

| тације човека човеком,

најбруталније угушиване. Експлоатисање радника вршено је свуда у свим државама. Искоришћавање радног народа попримило је интернационални карактер, и борба радника за извојевање бољих yCJLO= ва живота и рада захватила је цео свет. Савнање да су радници и У другим земљама исто тако експлоатисани као и они од својих домаћих капиталиста — допринело је зближавању радника целог света, које је дубоко прожимала мисао да су сви они, без обзира на нацију и народност, чланови једне породице, да имају један Заједнички циљ — (борбу против експлоаa да имају заједничку судбину.

Претставници радничке класе на меЂународном конгресу у Паризу 1889 (Први конгрес [| Интернационале) решили су да 1 мај буде лан међународне борбе радничке класе у свим земљама, да тога дана радници манифестују своје јединство у борби против искоришћавања и бесправља, за човечније услове рада н демократска права. Прве такве међународне манифестације одржане су 1990 године. Тада је Први мај постао дан манифестације братског јединства, снаге и борбености радничке класе и свих оних који GROiIHM редом стварају сва добра света. Таџ дан је зато назван празник рада.

Током десетина година, нарочито после првог светског „рата, под заставом Првог маја нису се водиле борбе само за непосредне захтеве радничке класе и слоооде радничког покрета. Под том застаВом водиле су се борбе за демократске слободе народа, а против фашизма и фашистичке агресије, борбе за одбрану националних слобода „JT независности, борбе За стварање антифашистичког народног фронта итд. Тако је радничка класа била ин остала на челу борбе свих прогресивних и напредних покрета народа. Прославе Првога маја су етапе у тој борби.

У другом светском рату. у борби против фашизма радничка класа даје највећи удео н стоји на челу народно-ослободи-

"лачке борбе и Први мај је постао општи

нарочити празник,

Народи Југославије су У својој слободној Домовини пет пута до сада про слављали Први мај великим радним победама, победама обнове разорене земље У првим годинама после Оослобођења, победама изградње земље у каснијим годинама. Ове године народи Југославије прослављају Први мај победама у изградњи социјализма у нашој земљи, победама невиђеним у историји не само наших народа, него п народа целога света. Радни