Филателиста, 01. 07. 1950., стр. 34
који су припадали филателистичком са“ везу Бугарске, Данас, како видимо, овај број се повећао преко четири пута. Са сигурношћу се пак тврди да ће се ускоро још много више повећати.
У овоме би нам много могао помоћа Биро за филателију дејствујући код „Југофилателије“ да на општу молбу наше-
та чланства отвори продавницу марака у
Скопљу. На тај начин бт се "велики број нашег чланства, особито: млађег, лакше снабдевао нашим маркама и тиме OH скупљање марака било "привлачније. Сва продавница 6л снабдевала сне фтртателисте Македоније и била би центар интересровања за нашу публику ни жариште напретка филателије. Проф. Ст, Христов
ОСНОВАНА ЈЕ ПОДРУЖНИЦА ФИЛАТЕЛИСТА У СКОПЉУ
Уз велико учешће филателиста. како одраслих, тако и омладинаца, 14 мага о. Г. У тросторијама Дирекције у Скопљу основана је подружница месних фрилателиста. Иницијативу за оснивање ова подружнице имао је одређени одбор, којћ је спремио све техничке и друге потребе око оснивања.
После дискусије, која је онла ооилтна У розноврености питања и одговора, пре: шло се на оирање утраве, У управу су предложени 'и изабрани искусни филателисти, ради чега можемо са спгурношћу неровати У успех нове подружнице Савеза Македоније, која је по реду четврта.
Састав управе је следећи:
Управни одбор: Претседник Хаџи Митров 10040, потпретседник Гесргиев Димче, ! секретар Секуловеки Витомир, || секретар Мандров Петар, благајник Панајотов Христо, шеф размена Лацки Стеван, библиотекар Наранџовски Васил, руков. мл. секц. Видинић Зоран, одборници: Клисаров Иван, Колачевски Деспот и Недев Васил. |
Надзорни одбор: Прешева Абдула, Костов Стеван и Урумов Димко.
Суд части: Настев Илија, Трнитун и Чукић Мирко. :
На крају дневног реда нова управа се захвалила на шабору и обећала да ће се старати да испуни све задатке, који јој се постављају. Као највећа потреба која се истицала јесте да се што пре дође до класера; ту се осећа највећа потреба, пошто међу филателистима има приличан број почетника,
Нова подружница броји преко 200. чланова, С обзиром на велико интересовање
Тртески
зоване подружнице: у Скопљу; Т. Велесу и Кочанима, са укупно 90—100 чланова,
У
за филателију у Скопљу, овај ће се број ускоро знатно увећати. Нарочито це велико интересовање код омладине —- ученика средњих школа. Прикупљање тих неорганизованих филателиста у подружницу биће један од главних задатака нове управе. Проф. Ст. Христов.
пса = = = =
богоћани нашла ми вовци ма тасиим
8) А. Х. из Б. пита: Од кад је динар узет у Србији као новчана јединица и
_ одакле долази то име. __ „Ових дана је на то питање дала од-
говор „Политика“: Динар се, као новчана јединица први пут појавио у Риму; римока република исковала је 269 године пре наше“ ере сребрни динар (denarius), a 207 пре наше ере златан динар. Са поделом римеког царства динар као монета прешао је у Византију, одакле— су Арабљани узели златан динар (при чему је римски denarius променио име у арапски динар). После пропасти западног римског царства франачка лрожавл наследила је и римски динар, — по имену, а не ш по вредности. У држави Карла Великог, као и доцније У државама, које су образоване после распада Карловог царства појављује се и динар, са малом изменом имена, као пајситнија монета ва поткусуривање (француски детшег = једној дванаестини суа). У Србији је. динар заведен као новчана јединица 18579 године: златан динар кован ле у комадима од 20 и 10 динара, а оребрни динар у комадима од 5,9 1 и 1/5 динара, У исто време појавио се у Персији динар као. најснтнија монета за поткусуривање (= једној педесетини штахи-
ја).
9) Јосип Варга, Оџаци.
1) За послату марку од 3 дин. издаљу за „Дечју недељу“ види извештај о њој у овом броју листа под „НАШЕ МАРКЕ".
2) За „двојни претисак“ на марци од 3 динара, ружичасте боје из „партизанске“ серије са претисцима новог назива државе већ је то објављено у 4 броју „Филателисте“ на 122 страни под насловом Отисак претиска на лицу марака од 3« M. 10) Петар Д. Јанковић из Зајечара пи-
та: Колико је зупчање код издања добротворне серије марака за ратне шнвалиде од 16 У 1948 окупиране Србије. Погрешно је наведено у каталозима „Сфиба“ од 1944 и „Југофилателије“ за 1950 годину да је зупчање тих марак: 172 ; 1295. Тачно је чешљ, зупч. 115. како је добро наведено и код Цумштана, >