Филателиста
седника Републике. Северна Кореја била Je упутила и своје делегате у Сеул, да пред: новом скупитином заповарају уједињење Кореје, али је претседник наредио да се делегати похапсе.
Тако је стање било, кад је избио отворен сукоб између две републике. („Република" бр. 244). 3
Шрве своје марке Кореја је добила 1885 године.
У првом периоду филателистичкот лоивота (до 1905 г. било је издато свега 47 разних марака, које су имале цртеже са грбовима у разним оквирима; последње серија имала је слику царског орла. Ове су марке биле у течају до 1 јула 1908,
У 1900 години биле су пуштене у течај јапанске марке с претиском имена Кореја јапанским писмом. Од 1 ТУ 1901 повучене су ове марке, па ау даље употреољаване марке Јапанске поште у Кини.
У мају 1905 године Јапанци су преузели поште у (своје руке и од 1 УМ 1905 употребљаване“ су у Кореји само јапанске“ марке без икаквих претисака.
Од 1946 год. Кореја има опет своје марке:
р. В. ЗРАЛС
ФИЛАТЕЛИСТА
ан
\ a
OI
1946 издала је 13 марака: прву серију од 6 марака у спомен ослобођења, з затим за редовне поштанске потребе и једву спомен-марку на 500-подишњицу од увођења фонељичне азбуке. |
-1947 издала је свега 4 марке, Meby KO= јима је била једна пригодна марка при ступању у поштанске релације са другим земљама и једна за везлушну пошту.
1948 издато је 15 разних марака, међу којима «у поред редовних биле издате спомен марке на прве изборе, на олимписке игре, на издање новог устава.
1949. издато је 19 марака, од којих је било 13 марака за редовну и 2 за ваздушну пошту, а остале су биле издате у помен 50 годишњице железница у Кореји, 75-годишњице Светског пошт. савеза, годишњице независне републике.
У овој години, до сада је издато неколико пригодних марака.
Комплетна збирка Кореје састојала би се, дакле, из свега 148 разних марака (47 из старе Кореје, 21 за време окупације и 80 после ослобођења). У овај број нису унете чисто јапанске марке, употребљаване од 1905 до 1946, које би се могле унети у корејску збирку само по жигови– ма места у корејт.
FILRTELISTI U BORBI PROTIV LBŽI | КШЕМЕТО
Danas, kada informbirovske zemlje na čelu sa SSSR-om šire najodvratnije laži i klevete protiv naše socijalističke zemlje i Đesomučnom histerijom vređaju naše državne i političke rukovodioce, svaki pojedinac, očevidac naše stvarnosti, dužan je da u granicama svojih mogućnosti doprineše pobe:li istine. U našoj zemlji takve laži, 'hlevete i uvrede nailaze na prezir svih stanovnika, ko= ji su na nedavno održanim izborima dali dostoian odgovor ı ponovo potvrdili i ranije puno poverenje i saglasnost sa vođeniem politike u našoj zemlji.
U stranim zemljama besomučne laži i klevete, koie šire informbirovci protiv naše zemlie svim raspoloživim sretstvima mogu trenutno da imaju uspeha iz razloga nepoznavania naše stvarnosti. Stoga rad na u poznavaniu inostranstva sa našom zemljom, тад па Чгепји istine o njoi, pretstavlia Đborbu čija je pobeda sigurna.
Postavlia se pitanje kako i na koji nz= čin. mogu to filatelisti postići,
PregleJavajući strane filatelističke adre= sare nailazio sam da mnogi strani filatelisti pored razmene maraka imaju i druge želje: žele razmenu ilustrovanih listova i magazina, tiaže ehkete koje služe propagandi, fotografiie, knjige itd. što inače nije slučai kod naših filatelista.
Ja sam' zbog jednog slučaja, koji niže navodim, tražio objašnjenie da li ie dozvOlieno slanie ovakvog: materijala u inostranstvo, pa sam saznao da u tom pogledu nepostoji nikakva zabrana. Stoga naši filatefisti ne bi trebali da želie svojih inostranih partnera sa kojima vrše razmenu maraka cdbiaaiu, već naprotiv da takvim željama u: granicama svojih mogućnosti izlaze u su sret. : Navešću slučaj koji se nedavno meni de< sio. Dobio sam pismo od iednog Метса 12 Hamburga, koji se interesovao da li u naбој хет izlazi koji list na nemačkom ieziku i da li su izdate neke kniige putem ko= jih bi mogao studirati naše državno шгеде~