Филателиста
Страна 280 _
но Зу4, а окомито 23/4 мм. Код марака од
2 паре одстојање је окомито -3 мм. - 5 Е 5 Е
За штампање ових марака, за гравлику од првих франко марака београдског из-
водоравно 375 мм, а
дања, које су штамшане на врло танком
'
папиру, употребљен је специјалан глалак патир средње дебљине. Де Смет наводи ла је наилазио на примерке марака од 2 паре на врло танком и, услед рђавог квалитета, рапавом, готово длакастом штаглиру. -
Што се тиче боје употребљеног паштира, ан је, у главном, беле баје, ређе и нешто жућкастог тона.
Гумирање је извршено једноставно белом и сјајном гумом. Наравно, она је временом добила ону специфичну „старачку“ жупу боју. 5 i |
Марке су биле пуштене у течај 11 марта 1867. У службеној објави о њиховом изласку између осталог, товори (се да ће дотадашње марке" са прбом Србије бити замењене новим, које ће носити лик кнеза Михаила, „а фарба ће бити м"пркама ол 2 пара жуто-мрка, а- онима од ! паре отворено жућкасто-зелена“ („Србске новине“ бр, 145 од 10 ХИП 1866). Међутим, ово службено одређивање боја није нацаретнијце
ALEKSANDAR EKEŠ
ФИЛАТЕЛИС
извршено, тошто (кол обеју вредности преовлађује маслинаста боја, тако да су марке од ! паре маслинасто зелене боје, у нијансама од отворено ло тамно мастинасто зелене, а оне од 2 паре маслинасто мрке боје, такође у више нијанса: од отворено до затврено маслинасто мрке боје. Беје су много бољег квалитета 'од оних са којима је извршено штампање марака за новине са прбом Србије.
Као и прве франко марке штампане у Београлу у току 1866 године, ти ово издање зупчано је 9/> линиским начином. Дероко („Историја поштанских марака Србије“ стр. 21) наводи ла је пронађено неколико примерака марака од 1 паре незупчаних и негумираних. (Ове мајрке, 'свакако, потичу од неког недовршеног табака, случајно доспелог међу преостатке, који су седамдесетих година прошлог века продати на лицитацији пршватним литима, која су их после даље препролсвали. — Де Смет, са своје стране, пише ла му је познат и незупчан примерак сол 2 паре. Врло је вероватно да је и ова марка. истог порекла као и оне од 1 паре, које помиње Дероко. ·
(Наставиће се)
ООРСОМА | »SpecijJalnoj obradi parfizamske serije« Hag. Vermerem | .
Odmah po emitiraniu »Partizanske serije«, primetio sam nazlike u papiru, gumi i boji pojedinih vrednota ove serije. Kada sam se uverio, da postoj» ove razlike papi< ra, gume i boia kod svih vrednota, kao specijalni sakupliač manaka Slovenačke, počeo sam da se intenzivnije interesujem za ovu našu emislju i da je obradim po papiru, gumi i boji Raspolažući iskustvima, iz sakupliania slovenačkih maraka i znaniem u raspoznavaniu papira, boja i gumiranja, stečenih iz detalpmog proučavanja >»Priručnik«~a, već sam bio obradio celu ovu emisiju iz onog: miterijala, koji mi je stajao па raspoloženju, kada ie drug ing. Verner obJavio svoju obradu u 2 broju »Filateliste«. Ovo me je veoma obradovalo, ier sam ustanovio, da ie drug Verner svoju obradu ove emisije položio na iste temelje, kao 1 ја, ti. da je pri sastavlianju specijalne obrade »parlizanske serije« upotrebio svoje znanje
i iskustva iz dugogodišnjeg specijalnog sakuplianjia slovenačkih maraka (verigara). Upoređujući »Specijalnu · obradu piartiгапзКе земје« druga Vernera i moju, u svemu se slažem sa sadržinom obrade druga Мегпега što se tiče razlikovanja papira, euma ı boja, ti. da kod obične speciialne obrade ove serije ne treba ići do potpunom dotaljisanja svih podvrsta papira i guma a koje sam ı ja pronašao i u svojoj specijalnoj obradi i pokazao: ali, u mojoj specijalnoj zbirci iste nisam odvojeno razlikovao. već sam zbirku sastavio na osnovu razlikovanja glavnih razlika u papiru, gumi i bojama, kao što je to ı drug Verner učinio, razlikujući 4 vrste papira (A, B. C i D), 4 vrste gumiranija (a,b,c i d) ilako uočljiva razlikovania nijansa boja. Kao upadliivu podvrstu papira razlikuiem samo kod papira »C« (polutanki) papir sa jakom točkastom strukturom i sivkastim tonom. Ovde ioš napominjem da sam