Филателиста

кога су углови понекад били заобљени или засечени. Жигови, који су требали да по– кажу време транспорта, имали су најпре датуме само са ознаком дана и месеца, а тек доцније и годину; и ови су жигови били или без оквира или у оквирима ра-

поштанске вредноснице, а други се употребљавају у великим поштама за непрекидно поништавање вредносница, нарочито на писмима и картама.

зног облика: кружним, четвороугаоним. елипсастим и др. — Доцније су у жигови– ма спојена оба задатка — показивање по-

_АВИОНОМ-РАР ДМОМ_

Међу поштанским жиговима заузимају нарочито место аутоматски франко-жигови (франко-типови), који су у последње ~ време уведени скоро у свим земљама и изазвали у први мах помутњу код филателиста, —- као будућа замена марака. Ови су жигови у истини заменили марке, али само у извесним ограниченим случајевима. Код великих надлештава, индустриских, трговачких и. других предузећа са великом преписком, да би се рад око франковања маркама упростио, поште су дале специјалне аутомате, који се употребљавају под прописаном контролом поште и место марака отискују на коверти поред

ЋУПРТА

таксе и поштанског жига име дотичне фирме; као и извесне рекламе. Први аутоматски жигови били су уведени код нас почетком 1930. (код Теслића у Сиску).

У току времена облик жигова је био врло различит, према циљу који се же-

лео њима постићи. Код жигова, којима је.

требало да се покаже порекло писма, била су имена места исписана обично у једном хоризонантном реду, без оквира или са оквиром, најчешће правоугаоним, код

рекла и времена транспорта, те су на њи– ма били исписани и име места и датум предаје; и ови су били или без оквира или у оквирима најразличитијих облика:

воугли, троугли, овални и др. али најчешће су били округли, а и код ових је било разлике у цртежу и у распореду натписа; било их је једно-, дво-, трокружних и у средњем

прстенастих; кружном пољу

најчешће су били само датуми (у више редова, један испод другога: ден, месец и година, или све у једном реду), а по оби–

му круга или у прстенастој површини име места; доцније су кругови пресецани мостићима, тј. двема паралелним линијама, између којих је био датум, а у отсечцима прстена било је име места и друге ознаке и украси; мостићи су се простирали или

: o “EB ~ 5 УМ 27.11.1290.

УП; ст А НЕ

само у обиму унутарњег круга или се про– тезали до спољног круга; врло често су унутарњи кругови били отсецани паралелним линијама у два кружна отсека, те образовале мостић, који је био у вези са

пра—