Филателиста

Штокушао је да уређује и новине али није имао неког видног успеха у томе.

Тада се деси један догађај, који при"вуче Песталоцијеву пажњу. Французи су; ту ратном налету 1798 г., опустошили кан"тон Унтервалд у Швајцарској, те је мното деце остало без крова и родитељске "бриге. Песталоци прикупи ову ратну сирочад; и 1799 године отвори сиротиште у Штанцу. У том заводу Песталоци је био "отац, мати, наставник, економ и све друго, ттокушавајући да наставом са својим питомцима продужи оно, што је било започето у родитељским попаљеним домовима. Али, већ друге године по отварању завода, наилазе поново Французи, узимајући сиротиште за болницу, а Песталоција отерају. Настаје кратки период лутања. Песталоци иде у Бургдорф, па Минхенбухсе, да би најзад добио позив града Ивердена, где установи васпитни завод за мушку и женску децу, у коме је провео најславнијих десет година свога живота. Завод се по својој настави и методи управљања за кратко време тако прочуо, да су се за њега заинтересовале и крунисане главе, као пруски краљ Фридрих Виљем |, руски цар Александар ! и др. Са свих страна долазили су у Иверден разни научници, педагози и државници да упознају Песталоција, његов метод и васпитни завод. Али поред свега тога, Песталоци није имао све услове, да у заводу одржава примеран

„пољу педагогике како теориски,

: ~ с 5 Ба ти –– ца настали су тада мучни дани, тако да је

после десет напорних година, проведених у непрестаним трзавицама, био. принуђен да, разочаран, затвори 1825 године свој завод у Ивердену. Отишао је свом унуку

у „Ново двориште“ али, потресен и слоа разболе се, те га болесног пренесу у Бруг, где је 17 фебруара 1827 године умро. Сахранили су га на гробљу у Биру.

Својим истрајним научним радом на тако и практично Песталоци је исписао сјајне редове у историји педагогике. Стекао је велику славу као педагог великих квалитета, који је успео да обједини теорију са праксом, те да на очигледности своје наставе и методе изгради темеље своје научне концепције. Многобројни ученици у потпуности су развили и примењивали Песталоцијев педагошки метод после његове смрти, у чему се нарочито истакао његов верни следбеник, Дистверг.

Године 1846, о стогодишњици рођења, педагози су подигли у Биру леп споменик на гробу Песталоцијевом, са натписом, који се завршава речима „Све за друге, а ништа за се".

1927 године, поводом смрти великог педагога, издала је Поштанска управа у Швајцарској једну серију пригодних марака, посвећену успо-

стогодишњице

мени на Песталоција, у низу редовних емисија „Рго Јиметшј“.

Ова серија састоји

гред, јер се настава, услед многих посета, често прекидала. Наставници, одушевљени младићи, окупљени око великог педагога, али без довољне спреме и заједничког плана, створили су својим уским погледима размирице и нетрпељивост, те су се изродиле међусобне свађе. Песталоци, коме је 1815 г. умрла жена, није био довољно енергичан да то спречи, те је успех завода постајао све слабији. За доброг стар-

се од 4 вредности, које приказују: 5775 с. напуштено сироче, 10--5 с. сироче у Песталоцијевом заводу, а остале две — 20--5 и 30--10 с. приказују Песталоција.

У спомен 200-годишњице Песталоцијевог рођења пуштена је 1946 године у течај једна пригодна марка од 10 с. са сликом Песталоција с профила.

Овим издањима швајцарска поштанска управа пренела је на поштанску марку

„ue umije aiu een

пе рана al