Филателиста

пр - = Пена ти О ПРРИНЦРИ те

%

пог света. То не значи један бедем него мост, преко кога прелазимо у даљи ток. И- после овога дана трају провизорни жигови (а то је једно од обележја партизанских пошта), па чак где-где тек и почињу са њиховом употребом, да се коначно изгубе у зиму 1945. г. Дакле, лагано прерастање партизанских пошта у редовни пошт. саобраћај у земљи.

Нама је свима познат живот на ослобођеним територијама у току НОБ-а. М. Коњхоџић и Р. Адамик у својим чланцима лепо су илустровали ту, како бих рекао, „духовну“ страну. Тежак је био рад курира, који се често граничио са херојством. Велики је прилог био добровољни рад поштара партизанских пошта. Потешкоће око преноса поште, успостављање телеграфских и телефонских линија и остало изискивало је од поштанског кадра много напора. Ја ћу и у даљем току где-где покушати да се осврнем на њихов рад. Но, ово само за себе може да буде цела једна посебна тема.

А сада бих дао један општи осврт на најинтересантнију страну са гледишта филателије, на обележја партизанских пошта т. ј. на жигове... Прво бих раздвојио текстове на писмима писане руком од спец. рађених жигова. М. Коњхоџић пише доста о тим писмима (укључујући пренос, и илегално, пошто са неослобођених делова: Загреб, Карловац, Сушак и т. д.). Таква писма имала су каткада и пароле, а нарочито је интересантан Коњхоџићев опис једног писма из Шибеника за Кордун са цртаним жигом. Гартнер описује руком писана »Е« за препоручена писма (Крива и Брза Паланка и Козарац).

Поштански жигови су даље подељени на 2 групе: затечени пошт. жигови и провизорни (ново-израђени) жигови. Ови провизорни жигови могли су настати из два разлога. Први је био чешћи, а тај је да пошта није сачувала свој жиг; он је просто

Др. Стјепан Мецгер

пропао за време борби. Што се тиче дру-– гог случаја, а то је увођење и новог назива места по окупатору (а што се одразило и на жигу), јасно је да такав жиг у новоствореној пошти није имао места, или би се привремено употребио као слепи жиг (са избрисаним текстом) или, што је много чешће, на његово место долази провизорни жиг.

Што се тиче провизорних жигова, њихове израде и облика, —- то је зависило од услова, у којима је била пошта т. ј. целокупна слободна територија. Округли жиг је далеко чешћи и од једноредног и од четвртастог. У центру жига налазимо у главном амблем ослободилачког рата петокраку. Реч „пошта“ у тексту је веома честа појава (скоро и редовна). Каткада на жигу имамо мост за датум; а датум се уносио руком, ударио гуменим датум-жигом преко или поред главног жига, каткада уносио и у мост на жигу. Изузетак од уобичајених случајева свакако су жигови Дебар и Задар. (8. даље њихове описе).

Цензурни жигови су већ нешто удаљенији од суштине самог филателистичког гледишта. Но веома често ми имамо само цензурни жиг једне од пошта, преко којих путује писмо. Каткада је полазна пошта означена цензурним жигом. У таквим случајевима цензурни жиг носи у себи и поштанску бит.

На крају не треба заборавити редовне жигове војних јединица, који су уједно служили и као поштански, па су чак и сталне поште употребљавале жигове команде дотичног места, бар за прво време:

Пошта је свуда у почетку бесплатно вршила услуге. Тек у 1945 години (а за војничку пошту ни тада) можемо рећи да таксе освајају полако у пошт, промету. То је зависило од самог нормализовања пошт. службе. Зато се оне и јављају најпре у Србији, Македонији и Далмацији.

Преглед савремене филателије

Сваком планинару је добро познато, од какве је користи туристичка маркица путева у планинама. Још већма помаже то означавање планинарских стаза почетнику —- туристи. То му олакшава брзо и сигурно сналажење; то га спасава да не залута, јер на сваком раскршћу одмах зна, камо треба да крене. И у редове филателиста придошли су многи омладинци и почетници. Можда би било добро да им олакшамо оријентацију, да им поставимо путоказе и означимо праве стазе савреме-

не филателије, да виде, куда све могу да пођу, сигурни да неће скренути са пута. Покушајмо провести маркацију путева и праваца модерне филателије и, ако је могуће, обухватити је једним погледом након стотину година њенога развитка! Не историски, како је настала, него систематски, каква је данас, да почетницима покажемо пут, а затим да видимо да ли ће нам такав преглед и у чем другом користити. Маркама се баве људи на више начина. Државни органи и службеници установљу-

105