Филателиста

пи и | л = у – e "Ф 1 [А =ја ист ха пјепо ипаргедепје. Розје росе!Ка nove ere, usled mnogobrojnih. ratova, najezda varvara i velike seobe naroda, muzika je, kao i sve druge umelnosfi unazađena. | pored uvođenja hrišćansiva ognjem i mačem, varvarski bogovi se održavaju dosta duboko u Srednjem veku, na primer: esfonski bog pesme Wanemuine (Esionija Z. br. 102—4).

Srednjevekovna muzika je religiozna (Belсија Z. br. 569, 575), od šestog veka višeglasna. Ne postoji ufvrđen sistem za zaplsivanje kompozicija. Ovaj problem rešava mo-

nah Guido d Arezzo (995—1050) (lIfalija Z. br. 818), uzevši heksakord meso lejrakorda za skalu i raspodelivši ga na 4 paralelne linije. Radi preglednosfi zapisuje na ovaj naСп тојНуџ ремаса Sv. Jovanu, da im očuva grlo. Svaki red ove kompozicije daje prvim slogom naziv fona, jedan za drugim, po vislni: uf, re, mi, fa, sol, la. Tako se sada moаја, тејанупо lačno, zapisali svaka kompozicija. Naravno, do današnjih dana, ovaj sistem pretrpeo je niz promena. Kako je u vreme Guida d Arezzo naslao razdor Između isločne i zapadne crkve, u Vizanfiji ovaj način nije usvojen, već se nasfavilo sa upofrebom »nevma» i ekfoneličkih znakova za zapisivanje поја.

Religiozna muzika se proslre kroz ceo Srednji vek, a lek u XII veku imamo začelak svetovne muzike. U Provansi, na jugu Francuske, vilezi, u islo vreme pesnici i kompozijori, frubaduri, javljaju se manjim kompozicijama sa novim moklivima: ljubavna lirika, fanfaslični događaji, vifešivo Id. U NMemačkoj slede ih Minnesanger-i. URLICH von LIECHTENSTEIN (13 vek), gornjošlajerski vi~Tez i Minnesanger, pevao je pored oslfalog, slovenačke pesme (Liechflensfein Z. br, 138).

U XV veku Minnesanger-i prefvorili su se u Meisfersinger-e, koji su od komponovanja napravili dobar posao. Česki prolektorat Z. br. 128, Nemačka Z. br. 511). Ove kompozicije su bile vrlo suvoparne. U XVI veku razvija se insfrumenfalna muzika, a počefkom XVII veka slvara se opera, »drama per musica«,

le. Holandskoj školi pripadao j linck (1562—1621), holandski organisfa, učitelj i kompozilor. Studirao je u Veneciji. Pisao je dela za orgulje i vokalnu muziku (Holandija Z. br. 290). Е Heinr. CHUETZ (1585—1672), najvažniji kompozitor duhovne muzike pre Baha. Imao je velikog ulicaja, svojim delima, na formiranje muzičkog oblika Handel-a i Bach-a. Školovao se, pored osfalog, i u iIfaliji, pa je dao, po ugledu na fadanje ifalijanske kompozifore, prvu nemačku operu »Daphne«, koja je izgubljena. Bio je dvorski dirigent u Kopenha-

_genu, Braunšvajgu, Hanoveru. Pored mnogih

religioznih kompozicija, napisao je | jedan balet »Orfej ! Еипа Кка« (Метаска 2. Бг. 586).

Ј. 5. ВАСН (1685—1750), годеп и Ебепасћ-а u čuvenoj muzičarskoj porodici. Kao deseiogodišnji dečko ostaje bez roditelja, ali uporno sludira i radi. Putuje po Nemačkoj: Hamburg, Vajmar, Lajpcig — Као џченеј 1 огganisl. Čefvorica njegovih sinova bili su dobri muzičari. Bah je pisao dela za orgulje, klavir, orkestar, hor. Bio je vrlo plodan i usavršio je muzičke oblike svoga doba. Godine 1747 posećuje sina Karla Emanuela u Berlinu, gde se sreće sa Fridrihom Velikim, koji mu daje jednu femu, radi Improvizacije. Po povrailku u Lajpcig Bah komponuje »Musikalischer, Opfer«, delo posvećeno Fridrihu Velikom. Pred kraj života gubi vid, ali radi do poslednjeg časa, diktirajući svoje kompozicije. Veliki uficaj i značaj Bahove muzike održao se do danas (Nemačka Z. br. 587, 409; Zap. Nemačka Z. br. 135, 136; Ist. Метаска 2. Бг. 90—93).

Ј. Р. бмее-

оба МЕ i; леве таи малтере леминеа

G. F. HAENDEL (1685—1759), sin dvorskog berberina iz Halea; studirao je prava i bio organisla u katedrali, u isto vreme. Godine 1703 puluje u Hamburg, qde svira i piše prve opere. Posećuje lfaliju, a 1710 London, gde, nešto docnije, postaje jedan od direklora »Kraljevskog muzičkog drušiva«. Postaje

britanski građanin |I oslaje u Engleskoj do kraja života. Napisao je 46 opera; važnije su: »Mucio Scevola«, »Julilje Cezar«, «Tamerlan«; osim foga oraforijume, kantafe itd. (Memačka Z. br. 588).

Napred navedeni kompozilori preHistavnici su baroka, pravca u istoriji muzike, analogno baroknom stilu vajarsiva, slikarstva, arhitek-

kako su je zvali u fo vreme, prvo u ltaliji, za- ure. him u Francuskoj i Memačkoj. Sivaraju se ško- (Nastaviće se)

111