Филателиста

С. Остојић

О српским маркама за новине

(Наставак

О пуштању у оптицај ових марака изашло је у „Србским Новинама“ број 39 од 1 априла 1896 службено саопштење, где је, између осталог, стојало: „Министарство унутрашњих дела решило је да се садашње марке поштанске за писма и новине 1. јулија текуће године замене новим. На овим маркама биће лик Његове Светлости Књаза Србског Милана М. Обреновића |У и биће између осталих побројаних вредности..... Од једне паре жуте боје. Ове ће марке почети важити 19 јунија тек. године.“

У горњем службеном саопштењу било је речено које ће се све вредности штампати, па је предвиђена и њихова намена, као и разлог увођењу нових 50 пара: „због наплате такса поштанских на писма која се ван Србије слала буду...“ Како је вредност од 1 паре, поред оних од 10, 20 и 40 пара, раније постојала са ликом кнеза Михаила, за њих није био наведен разлог штампању. Међутим, и ако то није изричито поменуто приликом њиховог пуштања у течај, марке од ! паре биле су намењене за франкирање новина и часописа, али са њима, као што ћемо касније видети у изузетним случајевима, била су франкирана и обична писма.

Марке су штампане у више наврата. Оне које припадају првој наклади, као што је већ поменуто, вероватно су отштампане у Бечу. За то говори јасна и чиста израда, боје марака и специјалан папир, који у каснијим штампањима ових марака није био више употребљаван, а који је, међутим, сличан папиру аустриских марака тога доба. Има филателистичких писаца, који категорички заступају гледиште да је прво штампање обављено у Бечу. Од наших истраживача ту скоро (,„Филателија“ бр. 9 од прошле године) инж. В. Флек у чланку „Неке непознате осебине југословенских и српских марака“ то је изричито тврдио, безирајући своје наводе, између осталог, и на једном примерку од 35 пара, зупчаном мешовито 9:/::12 ина којем папир јасно показује водознак у облику водоравних цртица.“ Познато је да се међу аустриским маркама налазе, истина сасвим ретко, примерци са тим водознаком (Ладурнерове цртице).

С једне стране добра и чиста израда, с друге папир сличан оном на коме су се штампале и аустријске марке тога доба, чини вероватним тврђење да је прво штампање Миланових марака обављено у

са стр. 67)

Бечу. Међутим, нови, први пут употребљени клишеји, релативно мала наклада, нарочито појединих вредности, папир и боје одличног квалитета, набављене у Аустрији, где се знало за потребе савремене штампарске вештине и шта добар папир и изразите боје значе за успешну репродукцију и изглед марака, све то заједно са готовим клишејима, послато у Србију, не искључује могућност претпоставке да је, као што то изричито тврди Де Смет и како. стоји у Гибонсовом и Михеловом каталогу, и прва наклада марака отштампана у Београду. Сама израда и врста употребљеног папира не морају да служе као једини и пуноважан доказ за расправу питања где

"је извршено штампање. Ово у толико пре,

99

што је било случајева, који опомињу на резервисаност приликом доношења коначних закључака. На име, позната је чињеница, да је за франко и порто марке краљевине Србије издања од 1894, односно 1895 г. (каталог Југофилателије бр. 56—63, односно 1—5) набављен у Бечу папир проткан црвенкастим свиленим кончиЋима, а да је само штампање марака обављено у државној штампарији у БеоградуИсто тако познато је да су аустријске марке, и пре и после ових наших марака, штампане такође на таквом сличном спе– цијалном папиру са свиленим влакнима.

И Дероко није имао потпуно одређено гледиште у погледу штампања прве накладе ових марака. На једном месту његове више пута поменуте студије о српским поштанским маркама он вели да је по свему судећи тамо (Тт. ј. у Бечу) израђена и прва наклада ових марака (стр. 26), док нешто даље, анализирајући остала штампања, вели „даља израда марака овог издања настављена је после (подвукао С. О.), почевши од 1872 г., у Београду и т. А." (стр. 28). На истој страни у пасусу, који говори о зупчању, Дероко каже: „Код тих марака штампаних у Београду (Подвукао С. О.) постоје исте три врсте зупчања, као и код марака прво изданих и т. д.“ На следећој, 29 страни, он је већ категоричнији: „Први пут су 1872 године изашле, штампане у Београду (подвукао С. О.) марке од 1, 10, 20 и 25 пара, што можемо сматрати као ново издање и т. д. F-

На овај начин питање штампања прве накладе Миланових марака остаје отворено све док несумњиво званични подаци, који ће се, можда, још пронаћи и објавити, овом питању не даду коначно и пра-